ЗАКОН ЈЕ ЈЕДНАК ЗА СВЕ

Демократско и уставно право свих грађана наше земље је да смо сви пред законом једнаки! У теорији би то значило да сви имамо подједнака права и подједнако сносимо одговорност за почињена и она друга дела - недела. Наравно, да у пракси није баш увек тако. Деведесетих година прошлог века, постојале су повлашћене структуре за које много тога није важило, па чак ни одговорност за најтежа почињена кривична дела. Правосуђе као један од три темеља сваког демократског друштва, већ годинама уназад налази се пред ветрометином критика управо из разлога постојања повлашћених. Држава Србија је, из разлога усклађивања закона са европским законима, недавно донела нови сет закона о правосуђу. Тако, на пример - уводе се касациони судови, неки судови у мањим општинама се укидају, а такође, припрема се и то крајем године општи реизбор судија. На тај начин, многе судије, које су, до сада лоше радиле изгубиће право да убудуће на тај и такав начин деле правду.
На жалост, ни Шабац није у протеклих двадесетак година био најилустративнији пример доброг рада читавог правосуђа. Током деведесетих, људи са јаком партијском залеђином ослобађани су од почињених најтежих кривичних дела као што су: дрога, убиства, тешке телесне повреде, тешке »саобраћајке« са смртним последицама почињених у алкохолисаном стању итд... На жалост, пракса појединих судија се наставила и у нашем граду још увек постоји каста привилегованих. Како објаснити чињеницу да, на пример, два одборника у истом сазиву у СО Шабац, учествују у две тешке саобраћајне несреће, обе са смртним исходом, а да при томе само одборник тада опозиционе партије сноси адекватне правне консеквенце. У великој брзини и акробатској вожњи на потписника ових редова налетео је бајкер док је аутомобил стајао на паркингу али док се све чињенице нису испитале, тадашњи одборник и чест говорник за скупштинском говорницом, провео је недељу дана у истражном затвору...