Морал за сваку прилику

Прослављени кошаркашки стручњак Душко Вујошевић током своје каријере никога није остављао равнодушним. Страствен у свом послу, високо емотиван, права прзница на клупи, велики навијач црно-белих, вероватно један од највећих интелектуалаца међу спортским радницима.
Неретко изазива озбиљне реакције после изјава и интервјуа. Као својеврсни амбасадор, пошто је селектор кошаркашке репрезентације БиХ, разговор почињемо управо ситуацијом везаном за најновије „варнице“ на релацији Београд – Сарајево изазваном изјавом члана Председништва Бих Бакира Изетбеговића да би та земља требало да призна Косово, али и да „као човек који воли Босну мора да буде спреман за рат“.
- Жалосно је што та мржња која је одгајана и обнављана дуго година, наставља да се негује и развија. Ради се о изјави која није била по мени најмудрија за једног политичара. По мом мишљењу, Бакир није требало да даје ту изјаву зато што је на одговорном месту. Таква изјава не може ништа да допринесе, може само да штети, а код нас је у толикој мери неадекватно примљена и на њу је одреаговано. Суштина пријатељства се састоји да пријатељу опростиш оно што другима не би. Ако се граде неки односи између Србије и Босне који треба да превазиђу одређене ситуације не мораш на све да реагујеш. Код нас је дочекано као да има потребе да се маскира нешто друго – каже Вујошевић.
Намеће се питање зашто се љутимо на Изетбеговића који је рекао да се нада да ће Сарајево да призна Косово, а не смета нам Тајип Ердоган кога смо дочекали са највећим уважавањем без речи подсећања да је на „светој српској земљи“ својевремено изјавио – Косово је Турска.
- То је морал за сваку прилику. Када је неко по нашој процени испод нас, ми га газимо, када је на нашем нивоу онда смо коректни, а када је изнад нас онда креће, оно што народ каже, увлачење. То су најгори људи, људи који имају морал за сваку прилику. Увек сам гледао како се људи понашају према слабијим од себе. Гледао сам своје играче како се понашају према конобарима, помоћном особљу. Не волим када се неко према некоме ко је на слабијој позицији, бахато понаша. То те обавезује да будеш бахат стално, а ако ниси бахат стално, онда имаш морал за сваку прилику – прича Вујошевић.
Када је реч о Изетбеговићевој спремности за рат, Вујошевић истиче да у било ком контексту да је то речено, њему се то не свиђа.
- Рата је свима иоле паметнима доста било на овим просторима. Свако мора да преузме свој део кривице и одговорности сразмерно ономе колики је био у тој стварној ситуацији и да се то не претвара у неку мржњу и да не буде почетна инкубација неких нових ратова и болести, већ да се замрзне и да постане нека врста вакцине која ће да спречава појављивање било каквих нових ратова. Ратова нам је свима стварно доста. Када год почну неке предизборне кампање види се да је тај национализам нешто што пије воду, што даје резултат, нешто на шта се добијају гласови. То говори о политичарима и о свима нама, о нашем капацитету интелектуалном и моралном – каже прослављени кошаркашки тренер.
Поводом напада Војислава Шешеља на њега да је издајица, одговара да је њему важније да буде у миру са собом него са целим светом.
- То што кажу људи који су причали докле ће бити Србија, а после су узели десет милиона да ћуте и да не причају ствари које знају, шта они проглашавају издајом, сматрам да је то улудо потрошен живот. Нема ту доследности ни у лудилу. Ако си спреман да се бориш до краја за неку идеју и да за њу погинеш и умреш у затвору, а после изађеш и примаш паре да не би причао одређене ствари, то није човек који може да даје моралне судове мени – напомиње Вујошевић.
Према његовим речима, замерио се по мало актуелном режиму који има идеју да га и даље кажњава.
- Стварно ми није стало шта Тоске причају, поготову људи до којих ми није стало. Оно што се дешавало у Сарајеву током рата је нешто чиме нико не може да се поноси. Војска је опколила град и са брда гађала. То је као да дете од шест месеци узмеш и војничком ципелом гађаш у главу. С друге стране, када почне рат нема више фер-плеја ни са једне стране. Крв има гадан мирис. И даље је тај национализам у Србији и Хрватској, пре свега, па и у Босни нешто што је доминантно. Патриотизам им је основно занимање. Давно је Самуел Џонсон рекао да је патриотизам основно уточиште за хуље – сматра наш саговорник.
Некадашњи тренер Партизана верује да је протеран из српског спорта, а да се то десило пошто је политика, доласком Александра Вучића на власт, почела јако да се меша у спорт и у спортске резултате.
- Он је човек који је давно имао конекције са навијачима. Сећам се када је још био у радикалима и када је извесни Влада, један од вођа наших навијача, долазио са неком плавом, радикалском заставом. Рекао сам му да не треба политика на тај начин да улази у спорт и да не треба да делимо дворану на „ко је за радикале и ко је за ове друге“, ајде да навијамо овде за Партизан. И он је то схватио. Али већ тада је Вучић радио и са навијачима Партизана, иако је велики навијач Црвене Звезде – подсећа Вујошевић.
Он наставља да када је формирана СНС, Мики Ракић и Борис Тадић су дали задатак Вучићу да ради са навијачима, да то буде неки њихов део посла.
- Не треба потцењивати вође навијача. Они имају неку социолошку харизму, треба их уклопити у друштво да не буду штетни. Човек постаје социјалан када има успеха у неком смислу. Ако налази нека финансијска задовољства и одређена признања лакше се адаптира у друштво. И Вучић је узео обавезу да у функцију државе стави те навијаче да не буду асоцијални, да не буду агресивни више него што треба. Направио је односе са њима које држи до дан-данас. Претворио их је у неку своју војску – напомиње Вујошевић.
Он се сећа тренутка да када је Вучић постао први потпредседник Владе, прву посету Партизану направио је тако што је дошао без најаве у канцеларију навијача Партизана, ни у фудбалски, нити у кошаркашки клуб, већ код навијача.
Сећам се када је постао ППВ, а било је евидентно да је човек са највећом влашћу у држави, ја сам био председник СД Партизан, да је он прву посету Партизану направио тако да није дошао ни у Спортско друштво, ни у фудбалски, ни у кошаркашки клуб, већ је без најаве икоме отишао у канцеларију навијача Партизана.
- Схватио сам да хоће навијачима Партизана да учини уступке, јер држава прави ту уступке да би они били у функцији државе који нису бенигни. Улазећи у навијаче Партизана да им на тај начин да снагу и силу и да са навијачима Партизана руши Партизан. Прво да их стави у своју функцију, а онда да руши у смислу да му буду и у другој функцији да Звезда постаје официјелни српски клуб, клуб број један. Србија је, по њему, мала држава да има два велика клуба, него да то треба да буде један клуб и да Партизан треба да функционише у неким ефемерним размерама. Партизан је у то време био државни првак у кошарци, играо веома успешно Евролигу са малим буџетима. Теза из те екипе малих људи из града да је Партизан правио те резултате, јер је био заштићен претходном влашћу. То уопште није тачно – тврди наш саговорник.
Вујошевић истиче да је Борис Тадић био Партизановац, али је гледао да избалансира.
- Сећате се када је ишао на стадион Црвене Звезде да промовише спонзорство Телекома. То је једна теза која је пласирана да би се створила морална основа да би се сада, у другом периоду када је неки Звездаш број један у држави, наводно вратило Звезди нешто што јој је годинама одузимано. Заиста, годинама Звезди ништа није одузимано – каже Вујошевић.
Када је Вучић дошао на власт, Партизан је за спонзоре имао Телеком и НИС. Клуб је имао порез и камату на порез нерегулисан отприлике исто онолико колико су износила спонзорства. Та спонзорства су ишла на сервисирање тих дугова.
- С друге стране, имали смо Црвену Звезду, која је још у време Драгана Ђиласа почела да ради УППР, где су били и фиктивни дугови, а у те дугове су ушли порески дугови. Држава је први пут у тој ситуацији пристала да се пореске обавезе упишу под дугове који су обухваћени УППР. Ситуација није била равноправна. Оно што не могу да докажем, али што знам да су ван тих истих спонзорстава кооперанти Телекома, поготову док је Андреј Вучић био у управи КК ЦЗ, велике паре давали овом клубу. Они су добили ветар у леђа, а Партизан није могао својим играчима да исплати две плате током целе сезоне – додаје Вујошевић
Он каже да су људи из управе Партизана ћутали.
- Ја сам излазио пред те играче, нико није долазио да им каже да нема пара и када ће да добију паре и због чега нема пара. Нико други из страха није хтео да прича. Владао је велики страх и нико се није усуђивао да се супротстави, ја сам почео да причам. И то са одређеном градацијом. Прво са мањим делом истине, па већим и већим, док то у једном тренутку није ушло у отворени сукоб. А, пуну истину нисам никада испричао – каже Вујошевић.
Он наставља да је било људи који су му отворено рекли да мора да напусти Партизан.
- Конкретно, на некој седници Скупштине КК Партизан, председник Предраг Даниловић је рекао да је њему речено да док сам ја тренер Партизана, неће бити ни динара. То је наравно веома тешко пало људима који живе од плата у клубу, и био им је довољан разлог да се окрену и гласају против. Њему су то рекли, претпостављам изасланици Зоран Кораћ и Новак Недић, шеф кабинета тадашњег премијера Србије, који се много петља у целу ту причу – завршава Вујошевић.

Састанак са Вучићем
- Сазван је један састанак. Био је на њему и председник Владе Ивица Дачић, чекао се долазак Вучића. Мени Дачић каже: „Дуле, овај мисли да те ја палим да ти дајеш такве изјаве“. Ја сам му одговорио да пошто ништа не помаже нека и мисли тако. На крају долази и Вучић и крене да прича како њега овде стално нападају, он не зна због чега га нападају, и рекао је да није дошао овде да се праве пријатељства него да видимо како може да се помогне по Закону. Ја сам га на почетку питао ко је заказао овај састанак, Бранко Ружић или навијачи Кими и Џони. И ту он почне – како те није срамота итд, али сам му јасно ставио до знања да знам како то функционише и направљени су ту одређени договори у смислу да ће да се види за те порезе и да се повећају спонзорства. Ја сам тада поручио да ако буде тако, бићу задовољан – сећа се Вујошевић.

Контролише навијаче Партизана
- Немам праве доказе да аргументовано говорим како тадашњи председник Владе Вучић позива неке играче и тренере и саветује их како да се игра, да зове судије током полувремена Купа у Крагујевцу где је прекид, итд. Он мешетари у оба клуба како би држао контролу над њима. Одговорно тврдим да Вучић држи контролу над организованом групом навијача Партизана – истиче Вујошевић.

Позив за рођендан
Покушавао је Вучић да изгради неке односе са мном. Чак ми је и у болницу дошао када сам имао проблеме са бубрезима први пут и у том периоду ме је лично звао да дођем на пети рођендан СНС. Отишао сам као човек који је позван. Почели су, у међувремену, у фудбалу да се дешавају неки офсајди, пенали, почиње публика са фудбала да долази незадовољна на кошаркашке утакмице и да скандира ово „Вучићу ...“. Мени стиже порука од њега – Хвала ти, ја сам ово од тебе заслужио. Ја са тиме стварно нисам имао везе, нисам то заустављао, али нисам имао везе. Он је то узео за зло и престао да реализује договор – каже Вујошевић.