Инфо

23. новембар 2017.23. нов 2017.
Економски барометар

Законима против привреде

Прво да се сетимо „година које су појели скакавци“. Периода од 2012 - 2014. године. За ове три године буџетски дефицит је износио укупно 661 милијарду динара (2012 - 213; 2013 - 201 и 2014 - 247), док је јавни дуг порастао за око 8 милијарди евра(2012 - 2,9; 2013 - 2,4 и 2014 - 2,6). Јавним финансијама је претио „банкрот“. Тадашњи(садашњи) су за све оптуживали „бивше“, бивши су, кад би понекад добили реч, тврдили да је суноврат јавних финансија баш почео од средине 2012.године. Стезање каиша је било неизбежно. Па се у 2015.години скоро преполовио претходни дефицит. Са 247 на 135 милијарди динара, да би у 2016.години стигао до „историјског минимума“ ове власти од 8 милијарди динара. На крају септембра ове године „приказан“ је буџетски суфицит од скоро 67 милијарди. Последично је стагнирао и ниво јавног дуга. Са 24,8 милиарди евра, или 75 посто БДП, стигао је до 24,1 милијарду или непуних 65 посто БДП.
Да су ови ефекти превасходно резултат пораста пореских прихода и смањивања неких расхода(плате у јавном сектору и пензије), а не резултат опоравка привреде, показују стопе раста БДП. Најмање у окружењу. Просек у пет година садашње власти(2012 - 2016) је износио 1,44 посто годишње, док ће за седам година(2012 - 2017) износити 1,61 посто(са оптимистичком проценом стопе од 2,5 посто у 2017.години). Док у 9 „комшијских“земаља ЦИЕ(Ценралне и Источне Европе) просек за седам последњих година износи најмање 3 посто(и то са нама, који кваримо просек). Да смо и ми имали стопу од 3 посто у последњих 7 година, БДП би био већи за 3,3 милијарде евра, или 396 милијарди динара. НО ЦОММЕНТ, колико је то пара.
Како су нови закони и економске политике, све више „стезеле“ привреду, илуструјемо у наставку.
1. Најпре је од октобра 2012.године општа стопа ПДВ са 18 повећана на 20 посто, а мања са 8 на 10 посто од почетка 2014.године. Да ли је онда чудно што су приходи од ПДВ од 300 у 2008.години, достигли 456 милијарди на крају 2016.године.
2. Тек су акцизе, као унапред осигуран приход кроз малопродајне цене, имале „бурни“ тренд. Постојеће су повећаване више пута, а уведене су и на струју. Па су приходи више него дуплирани. Са 100 у 2012.години, достигле су 235 милијарди динара на крају 2016.године.
3. Стопа пореза на добит је са 10 повећана на 15 посто од 2013.године. У децембру 2013, са почетком примене од 2014.године, изменама Закона о порезу на добит, укинуто је право на коришћење пореског кредита по основу набавки основних средстава. Што је био велики удар на привреду и њену конкурентност, посебно кад се зна да је просечна старост наше опреме 27,5 година, а у Европској унији 15,5 година. Па се „бори“ са 12 година старијом опремом, без пореског кредита.
4. Већ се деценију и по, привреди обећавају ниже стопе пореза и доприноса на зараде, као најтежи терет у пословању. Али сви и даље беже од доказане филозофије „смањи стопе, повећај основицу“. Лако је Румунима, њихове стопе раста БДП су око 4 до 5 посто, па могу. Нашима је ипак бољи „врабац у руци, него голуб на грани“. А привреда је издржала и „гора времена“.
5. Минимална цена рада је повећана од почетка 2018.године за 10 посто. Са 130 на 143 динара по сату, односно месечно са 22.880 на 25.168 динара. Цео терет сносе послодавци, држава не партиципира не смањујући намете на зараде. Чак и неопорезиви део зараде од 11.880 динара, још није повећан.
6. Евро је „ослабио“ од почетка године са скоро 124 на 119 динара, или за 4 посто. Последице филозофије „јак динар, слаба привреда“ су свуда видљиве. На све стране велики трговински центри са увозном робом, извозници промукли од „кукања“.
7. Податак да преко 90 посто субвенција користе страни, а мање од 10 посто домаћи инвеститори, довољно доказује статус једних и других.
8. Кредити за оне којима су најпотребнији, и даље су недостижни. Важи правило: „кредит може да добије само онај, ко докаже да му не треба“. Камате не само да су много веће од „европских“(наша референтна стопа 3,5 а у ЕУ нула посто годишње), него и даље имамо обавезну „девизну клаузулу“. Динару се дугорочно и даље не верује.
Закључно, фискална консолидација није дошла због привредног раста и опоравка привреде, него већих намета према тој истој „хранитељици“. А шта привреда, захтева и тражи, у наредном броју.
Драган Вујадиновић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa