Небојша Глоговац, један од наших најпознатијих глумаца
Ако ти нуде хлеб и млеко, не можеш да купиш кифлу
Делује ми реално да би ситуација у Београду могла да се промени после избора. Трагично је и ружно да су Цеца, Дара и Карлеуша узор, појаве за поштовање. За моје Невесињце који су часни и поштени, Ратко Младић је озбиљан војник, а са друге стране знамо какви су се све злочини дешавали
Небојша Глоговац је израстао у правог и озбиљног глумца који својим ролама подиже лествицу уметничког дела у којем учествује. Поред бравуре у серији „Убице мог оца“, ускоро ћемо имати прилику да га видимо и у „Немањићима, у којем глуми Вукана, као и у пројекту „Јужни ветар“. Снимио је и наставак серије „Убице мог оца“.
Један је од потписника Апела 100 којим је подржана кандидатура бившег заштитника грађана Саше Јанковића за председника Србије. Иако је свестан да на председничким изборима није било реално да се победи, избори у Београду су, према његовим речима прилика да се ситуација промени.
- Делује ми реално да би ситуација у Београду могла да се промени после избора. Профил људи који подржавају СНС, а има их много, је профил људи који може да издржи ту врсту неукуса, мењања шлифа, џиберске и јефтине естетике. Тај неукус је опасно преовладао. Тих људи је углавном у широј Србији, а Београд има, надам се, неке интелектуалне, политичке и естетске свести – каже Глоговац.
Он није љубитељ актуелне политике која води Београд и која је разорала и раскопала цео град.
- Није ми јасна ни дан-данас идеја да направиш фонтану на сред трга, пустиш је у рад, а онда срушиш цео и сав тај простор око фонтане, тај редослед радова ми је потпуно нејасан. Не могу да разумем да је мени са Дорћола до Бањице потребно сат и по времена да стигнем колима. Нисам љубитељ бетонирања – појашњава наш познати глумац.
Њему се чини да актуелна власт не мари за уметност.
- Њих не занима уметност. Осећа се у недавању новца за Министарство културе. Својевремено сам дао интервју у којем сам споменуо Шекспира и Цецу. Нисам ја гађао Цецу и Дару Бубамару, нити ме искрено боли уво за њихов посао и рад, то је њихов посао и ко се прима нека се прима. Трагично је и ружно да то постаје узор, појава за поштовање. Да ти треба да имаш поштовање ако се нађеш поред тих појава – истиче Глоговац.
Он подсећа да је тако нешто могуће, нарочито ако се анализира ситуација од пре двадесет и више година.
- Тих деведесетих година је једна озбиљна екипа бараба отела огроман део новца. Што тако што оду у Босну да ратују, па из кућа покупе злато и телевизоре, или су неки њихови радили, па су се талили, свеједно. Онда си ти за десетак година установљена фирма која има такав обрт новца да те тешко руше. Временом се као сваки добар криминалац легализујеш, а кроз ту целу појаву иде саундтрек, односно забављачи. Од тих година су деца расла, неки ишли у рат, сељакали су се, мучили. Ко ће сада још да брине о едукацији младог детета. Укључиш ТВ, оно тамо Цеца - опа, Карлеуша – ура. Супер. Онда дођеш у разред и сва деца причају – јеси ли видео, и онда и ти дођеш у ситуацију да мораш да си видео. То се нуди и то је врло велика ствар. Важно је шта има да се купи у продавници. Ако ти нуде само хлеб и млеко, можеш само да купиш хлеб и млеко, не можеш да купиш кифлу. А, кифла је ипак мало финији производ – напомиње Глоговац.
Он каже да телевизије и новине немају више едукативну улогу.
- Научио сам да читам и пишем гледајући телевизију. Растао сам уз недељни забавник, драмски програм... Или новине, не може да се пише баш свашта. Наравно да је било манипулације, али не може да се лупета, да се псује, не може да се људи прозивају лажима да би он одговорио да би то сутра продало новине. То је данас једно ништа, паучина од које се прави нешто. Новац је оправдање свега. Ако Великог брата гледа довољно људи, све је у реду. Нема везе што су голи, нема везе што се лупају флашама о главу, ништа од тога нема везе. Наша илузија је – Јао, страшно, како сме? Сме, продаје се, људи плаћају да то гледају. То је једини смисао телевизија и новина данас. Наша интелектуална елита, ћути. Када топови говоре, музе ћуте – наглашава Глоговац..
Глумац не зна шта треба да се деси да се поново зашиљи оштрица.
- Чудни су ти путеви, чудно је када те преплави жутило, чудно је када лажи постану референца. Све је на неким танким ногама. Нигде не пише да је забрањено лагати. Као што нисмо свесни да телевизије и новине немају едукативну улогу, јер могу да пишу шта хоће, могу да лажу шта хоће, а ми као наивни конзументи мислимо да ту нешто има. Нема апсолутно ништа. Само манипулација - истиче.
И сам је у више наврата био жртва лажног писања таблоида. На његову изјаву да би волео да се једнога дана врати у своје родно Требиње и да тамо живи, Блиц је објавио текст под насловом – Глоговцу свега доста – сели се у Требиње.
- Жутило режимских таблоида иде на браон, на каки боју. И то не баш чврсто формирано. То је лабава столица. Воле да седе на тој столици, а и мирис им прија и они то шире, онако неуморно. То је зло од новина – каже Глоговац.
Као неко ко је стопостотни Херцеговац, питали смо га и за коментар пресуде Ратку Младићу.
- Не могу да мислим ништа довољно сувисло, јер ја немам те податке, ја не знам шта се тамо дешавало, не знам ко је издавао наређења и ко је кога мучио, стрељао и свакојаке гадости правио. Знам да Невесињци моји драги, поштени и храбри људи, који су за време рата бранили свој праг пре свега, кажу да је Ратко Младић за њих један озбиљан војник и једна часна војничка фигура. То су људи који су били по рововима. Само их цитирам. С друге стране, гледали смо снимке, видели смо свашта, видели смо да су ту неки људи и деца убијани, клинци у пубертету. Свакаквих је ту било злочина, постоје разна сведочанства. Међутим, ужасна је перфидна и гадна игра која се јавља око тога да ли је то геноцид јер треба 6.000 жртава да би био, па ајде сад навлачи и те цифре. То је тек гнусна и ружна игра. Али то што није геноцид, не оправдава некога од осталих злочина који су почињени – закључује Глоговац.
Вучићева власт као
низак плафон
- Колико ми је тешко да изанализирам Вучића на власти, толико ми је тешко и на души. Као неки низак плафон, ниско небо. Као када уђеш у гајбу, а плафон ти изнад главе. Колико год да је пространо, теби је тесно. Ужасно ме нервира та прошлост која је заборављена, ужасно ме нервира што 20 година исти људи су ту, као да се ништа није десило – каже Глоговац.
Један је од потписника Апела 100 којим је подржана кандидатура бившег заштитника грађана Саше Јанковића за председника Србије. Иако је свестан да на председничким изборима није било реално да се победи, избори у Београду су, према његовим речима прилика да се ситуација промени.
- Делује ми реално да би ситуација у Београду могла да се промени после избора. Профил људи који подржавају СНС, а има их много, је профил људи који може да издржи ту врсту неукуса, мењања шлифа, џиберске и јефтине естетике. Тај неукус је опасно преовладао. Тих људи је углавном у широј Србији, а Београд има, надам се, неке интелектуалне, политичке и естетске свести – каже Глоговац.
Он није љубитељ актуелне политике која води Београд и која је разорала и раскопала цео град.
- Није ми јасна ни дан-данас идеја да направиш фонтану на сред трга, пустиш је у рад, а онда срушиш цео и сав тај простор око фонтане, тај редослед радова ми је потпуно нејасан. Не могу да разумем да је мени са Дорћола до Бањице потребно сат и по времена да стигнем колима. Нисам љубитељ бетонирања – појашњава наш познати глумац.
Њему се чини да актуелна власт не мари за уметност.
- Њих не занима уметност. Осећа се у недавању новца за Министарство културе. Својевремено сам дао интервју у којем сам споменуо Шекспира и Цецу. Нисам ја гађао Цецу и Дару Бубамару, нити ме искрено боли уво за њихов посао и рад, то је њихов посао и ко се прима нека се прима. Трагично је и ружно да то постаје узор, појава за поштовање. Да ти треба да имаш поштовање ако се нађеш поред тих појава – истиче Глоговац.
Он подсећа да је тако нешто могуће, нарочито ако се анализира ситуација од пре двадесет и више година.
- Тих деведесетих година је једна озбиљна екипа бараба отела огроман део новца. Што тако што оду у Босну да ратују, па из кућа покупе злато и телевизоре, или су неки њихови радили, па су се талили, свеједно. Онда си ти за десетак година установљена фирма која има такав обрт новца да те тешко руше. Временом се као сваки добар криминалац легализујеш, а кроз ту целу појаву иде саундтрек, односно забављачи. Од тих година су деца расла, неки ишли у рат, сељакали су се, мучили. Ко ће сада још да брине о едукацији младог детета. Укључиш ТВ, оно тамо Цеца - опа, Карлеуша – ура. Супер. Онда дођеш у разред и сва деца причају – јеси ли видео, и онда и ти дођеш у ситуацију да мораш да си видео. То се нуди и то је врло велика ствар. Важно је шта има да се купи у продавници. Ако ти нуде само хлеб и млеко, можеш само да купиш хлеб и млеко, не можеш да купиш кифлу. А, кифла је ипак мало финији производ – напомиње Глоговац.
Он каже да телевизије и новине немају више едукативну улогу.
- Научио сам да читам и пишем гледајући телевизију. Растао сам уз недељни забавник, драмски програм... Или новине, не може да се пише баш свашта. Наравно да је било манипулације, али не може да се лупета, да се псује, не може да се људи прозивају лажима да би он одговорио да би то сутра продало новине. То је данас једно ништа, паучина од које се прави нешто. Новац је оправдање свега. Ако Великог брата гледа довољно људи, све је у реду. Нема везе што су голи, нема везе што се лупају флашама о главу, ништа од тога нема везе. Наша илузија је – Јао, страшно, како сме? Сме, продаје се, људи плаћају да то гледају. То је једини смисао телевизија и новина данас. Наша интелектуална елита, ћути. Када топови говоре, музе ћуте – наглашава Глоговац..
Глумац не зна шта треба да се деси да се поново зашиљи оштрица.
- Чудни су ти путеви, чудно је када те преплави жутило, чудно је када лажи постану референца. Све је на неким танким ногама. Нигде не пише да је забрањено лагати. Као што нисмо свесни да телевизије и новине немају едукативну улогу, јер могу да пишу шта хоће, могу да лажу шта хоће, а ми као наивни конзументи мислимо да ту нешто има. Нема апсолутно ништа. Само манипулација - истиче.
И сам је у више наврата био жртва лажног писања таблоида. На његову изјаву да би волео да се једнога дана врати у своје родно Требиње и да тамо живи, Блиц је објавио текст под насловом – Глоговцу свега доста – сели се у Требиње.
- Жутило режимских таблоида иде на браон, на каки боју. И то не баш чврсто формирано. То је лабава столица. Воле да седе на тој столици, а и мирис им прија и они то шире, онако неуморно. То је зло од новина – каже Глоговац.
Као неко ко је стопостотни Херцеговац, питали смо га и за коментар пресуде Ратку Младићу.
- Не могу да мислим ништа довољно сувисло, јер ја немам те податке, ја не знам шта се тамо дешавало, не знам ко је издавао наређења и ко је кога мучио, стрељао и свакојаке гадости правио. Знам да Невесињци моји драги, поштени и храбри људи, који су за време рата бранили свој праг пре свега, кажу да је Ратко Младић за њих један озбиљан војник и једна часна војничка фигура. То су људи који су били по рововима. Само их цитирам. С друге стране, гледали смо снимке, видели смо свашта, видели смо да су ту неки људи и деца убијани, клинци у пубертету. Свакаквих је ту било злочина, постоје разна сведочанства. Међутим, ужасна је перфидна и гадна игра која се јавља око тога да ли је то геноцид јер треба 6.000 жртава да би био, па ајде сад навлачи и те цифре. То је тек гнусна и ружна игра. Али то што није геноцид, не оправдава некога од осталих злочина који су почињени – закључује Глоговац.
низак плафон
- Колико ми је тешко да изанализирам Вучића на власти, толико ми је тешко и на души. Као неки низак плафон, ниско небо. Као када уђеш у гајбу, а плафон ти изнад главе. Колико год да је пространо, теби је тесно. Ужасно ме нервира та прошлост која је заборављена, ужасно ме нервира што 20 година исти људи су ту, као да се ништа није десило – каже Глоговац.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
