Инфо

30. новембар 2017.30. нов 2017.
БОЉИ УЗОР СЕ ТЕШКО МОЖЕ ЗАМИСЛИТИ
ДАН МИХАИЛА ЂУРИЋА У ШАПЦУ

БОЉИ УЗОР СЕ ТЕШКО МОЖЕ ЗАМИСЛИТИ

Протеклог понедељка одржан је “Дан Михаила Ђурића у Шапцу”. Поводом манифестације која се ове године одржава други пут градоначелник Небојша Зеленовић организовао је у Градској кући пријем за учеснике.
Један од учесника манифестације а уједно и некадашњи најближи сарадник Михаила Ђурића академик Данило Баста овом приликом је изјавио:
- Драго ми је што сам поново у Шапцу, други пут поводом „Дана Михаила Ђурића“. Прошле године је та значајна манифестација установљена. Ове године се то установљење потврђује и устаљује као догађај од значаја не само за град Шабац, него за све поштоваоце дела и личности Михаила Ђурића у целој нашој земљи. Прошло је шест година од његовог упокојења. Довољно времена да се значај његов у српској филозофији и култури потврди на најбољи могући начин.
Откривање спомен
плоче
Након пријема програм је настављен састанком Организационог одбора Дани Михаила Ђурића, коме је уследило откривање спомен плоче Михаила Ђурића у Шабачкој гимназији.
-Налазимо се у ходнику сећања Шабачке гимназије који је направљен за прославу 150 година наше установе када је добра идеја наших претходника да оживе на рељефима наше најпознатије ученике реализована. Ми смо за наш такође велики јубилеј 180 година захваљујући шабачкој општини решили да додамо нове рељефе у ову збирку и да учинимо част неким ученицима који су до сада били заборављени и да им одамо почаст тако што ћемо оживети њихове ликове на рељефима. Први међу њима је наш знаменити филозоф Михаило Ђурић, рекла је овим поводом Маријана Исаковић директорка Шабачке гимназије.
Откривању је присуствовао и дугогодишњи сарадник и професор са Правног факултета др Јовица Тркуља који је овом приликом изјавио:
-Драги пријатељи и поштоваоци Михаила Ђурића, припала ми је велика и умногоме незаслужена част да вас поздравим у име Правног факултета у Београду и да подржим ваше напоре да одужите свој дуг према великом и непоновљивом Михаилу Ђурићу. Нема сумње да је био један од најзначајнијих синова оца, један од најзначајнијих професора Правног факултета у Београду. Он је славу свог завичаја, свог факултета пронео широм Србије, Европе, па и света. Велика је обавеза и Шапца и Факултета да сачувамо успомену на Михаила Ђурића поготово да учинимо да његово дело буде нека врста моста генерацијама које долазе.
Градоначелник Шапца Небојша Зеленовић је нагласио да му је велика част што је био ученик гимназије у коју је ишао Михаило Ђурић и студент на факултету на којем је он учио и био професор. Истакао је да је почаствован тиме и делом које је оставио Михаило Ђурић.
-Међу истакнутим Шапчанима који су дали изузетан допринос у областима којима су се бавили, налази се и Михаило Ђурић. Филозоф и социолог, члан Српске академије наука и уметности, професор Правног факултета Универзитета у Београду, Михаило Ђурић оставио је неизбрисив траг у српској друштвеној мисли 20. века. Прошле године, када смо први пут организовали „Дан Михаила Ђурића“, изразио сам наду и жељу да ова манифестација буде традиционална. Ево почињемо тако, постављањем и откривањем бисте овом знаменитом Шапчанину. Зато са поносом можемо рећи да испуњавамо обећања и будућим генерацијама остављамо видљив траг у сећању на знамените Шапчане, рекао је Зеленовић и додао да је Шабац град у коме се негује слобода говора и мисли.
Након тога, у сали Шабачке гимназије одржано је предавање проф. др Илије Марића под називом „Филозофска једначина Михаила Ђурића”, а потом и предавање проф. др Јовице Тркуље под називом „Часопис КОД 21 о Михаилу Ђурићу”.
Чувар достојанства
филозофије
Програм је завршен књижевном вечери у Свечаној сали Библиотеке шабачке. О књизи Чувар достојанства филозофије: споменица о годишњици смрти академика Михаила Ђурића (1925-2011), коју је приредио академик Данило Баста, поред аутора говорили су и Верољуб Илић и Јелена Подгорац.
-Ово је зборник настао поводом његове смрти 2011. године. Одазвао се велики број његових поштовалаца, сарадника, људи на које је он утицао мање или више, који се баве оним чиме се и он бавио. Овај зборник је огледало у којем се дело и личност Михаила Ђурића могу лепо да виде и сагледају. Вероватно је требало ову књигу и раније приказати, али сада, на петогодишњицу од њеног изласка из штампе и шестогодишњицу од Ђурићеве смрти имамо одличан повод.
Зборник је настао у оквиру делатности Одбора за филозофију између истока и запада који постоји у САНУ и после тог зборника настало је још неколико сличних тако да је оформљена едиција која од прошле године носи назив Филозофија између истока и запада. То је назив који је професор Ђурић дао једном пројекту на којем је сам радио на којем је окупио значајан број сарадника од којих су неки заступљени и у овој књизи.
Ја сам од 1970. био асистент професора Ђурића али због познатих догађаја у вези са амандманима на Устав који су усвојени и који су довели до пропасти Југославије касније, кратко сам био сарадник на факултету. Касније смо били веома блиски у пријатељским односима читав низ деценија све до његовог краја. Ја сам био међу онима који су га последњи пут видели у животу. Када је већ лежао у болници немоћан и када сам могао да чујем и неке речи које се ретко изговарају у граничним, егзистенцијалним ситуацијама. Наравно да сам поносан јер се сматрам његовим ђаком и следбеником и он на мене до данашњег дана иако сам сада већ у позним годинама делује као једна врста подстицајног узора, човека према којем се равнам у својим тежњама и у својим покушајима у филозофији и мислим да се бољи узор тешко може замислити, а још теже наћи у животу, рекао је приређивач књиге академик Данило Баста.
На промоцији је био гост и професор из Шабачке гимназије Верољуб Илић који је рекао да најновији уџбеник филозофије има слику Михаила Ђурића.
-Ученицима сам рекао када имате слику једног филозофа у уџбенику онда значи да је важан филозоф. Предајемо о модерној политичкој филозофији и оним збивањима која су била у двадесетом веку и помињемо име Ђурића. Ја имам задовољство да то истичем зато што је он учио филозофију у Шабачкој гимназији и као матурант се први пут сусрео са литературом то је тада била марксистичка литература и формирао први појам о филозофији. Није тада имао изграђен појам о томе шта је филозофија али је одабрао да ће то бити његов животни позив - истакао је Илић.
Б.Р.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa