Инфо

30. новембар 2017.30. нов 2017.
СЕЋАЊЕ НА ДАНЕ БИВШИХ НАМ ДРЖАВА

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ УСПОМЕНЕ

Готово један век, последњи дани новембра и први децембра били су најсвечанији. Стицај околности учинио је да прве две Југославије, идеолошки и концепцијски потпуно различите настану врло сличних датума, 1. децембра и 29. новембра
ДАН РЕПУБЛИКЕ
Хладно јутро, увек тежак излазак испод топлог прекривача, али ипак најмлађима олакшан који сат дужим спавањем. Они старији, уз јутарњу кафу планирају данашњи дан. Школе и предузећа су на паузи, али обавеза не мањка, само су оне свечаније. Отац и мајка одлазе на свечани збор радних људи. У свечаној сали, радницима руководство најпре представља достигнућа њихове радне организације, а убрзо следи много важнији део за неколико запослених. Они са највише бодова на ранг листама, ускоро ће добити кључеве нових станова. Остали, после честитки надређених, одлазе кући како би припремили свечани ручак какав велики празник заслужује. Биће “свега по реду”, од предјела до дезерта. Док мајке и баке, спремају празничне “ђаконије”, очеви, браћа, некада и деке, своје ђаке прваке воде у Дом синдиката. Кроз прозор “фиће” или док, држећи за руке старије, ходају градом, малишани разгледају градске улице под белим покривачем. Новембарском сивилу, “боје” додају заставе које се виоре са свих установа. Плаво–бело–црвене тробојке, освежене, тек искројене или бар опране, указују да су то празнични дани. Деци Дан републике, као појам, не значи много, али ће га памтити по једном тренутку. Ускоро ће, пред пуним гледалиштем, на свечане беле кошуље додати црвене мараме, на главе ставити тегет капе са црвеном звездом и свечано прочитати пионирску заклетву. Постаће пионири, обећаће да ће слушати своје родитеље, вредно учити радити.
Ван града, на селу, традиционална припрема зимнице, оне “месне” је окончана, завршни “радови” су у току. Ваља све припремити у јутарњим сатима, поподнева су резервисана за прославе. У дому културе спремна је приредба, а потом ће, уз логорску ватру, сви заиграти Козарачко коло. Биће дружења, забаве, а на “Партизанским вечерима”, учесници НОБ–а, сетиће се ратних дана.
Беше тако 29. новембра и у данима пре празника, 60 – их и 70 – их година прошлог века у нашем Шапцу и околини, бар тако кажу сведоци и наша архива. Све у част 29. новембра 1943. и другог заседања АВНОЈ–а у Јајцу, када је партизански покрет отпора установио федерално, републиканско уређење послератне Југославије. Празничне, нерадне дане, употпуњавале су поделе ордења доживотног председника Јосипа Броза Тита.
Како су деценије пролазиле, свечаност Дана републике видно је губила снагу. Од 80–их година, полако су престајали да постоје пионири, заједништво се мање осећало, а са економском кризом, више ни свечани зборови нису могли да представе превише добре резултате. Бораца Народноослободилачког покрета било је све мање, те су и “Партизанске вечери” престале да постоје. Друга Југославија нестала је, на најгори начин, у крви, почетком последње деценије двадесетог века. Ипак, празник који чува успомену на њу “живео” је до 2002. године. Последњих година, радост због малих одмора/распуста, сачували су само ђаци и запослени у јавним установама и предузећима.
ДАН УЈЕДИЊЕЊА
Баш на данашњи дан, баш 1. децембра, пре тачно 98 година, свечано, у Београду, Краљ Александар Карађорђевић прогласио је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), нове државе настале на рушевинама, али и великој, славној, победи Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у Првом светском рату. Тог дана, загребачки зубар Анте Павелић (имењак и презимењак једног од највећих злочинаца у историји човечанства), прочитао је Краљу Адресу Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба о уједињењу државе ова три народа са Краљевинама Србијом и Црном Гором у једну државу на челу са регентом Александром Карађорђевићем, јединственом Владом и народним представништвом. Нови владар, у одговору на Адресу, прогласио је уједињење у “јединствено краљевство Срба, Хрвата и Словенаца”.
Сваког 1. децембра Краљевина је славила Дан уједињења Хрвата, Срба и Словенаца (једини државни празник, уз рођендане владара).
ПОСЛЕ СВЕГА
На крају, обе „велике“ Југославије су нестале, ратни исходи су их донели, али ужаси оружја и мржње су их и однели. Као и увек на овим просторима, много је мање одговора него питања. Иако сада преовлађује мишљење да „неспојиво није требало спајати“, остаје питање да ли би мала држава достигла економске моћи велике и тај спољнополитчки значај ? Но, то више није важно, већ 14 година нико од нас не живи у Југославији, било којој, али успомене живе, сећања су жива, некад јача од садашњости. Кажу да увек лепе успомене потискују ружне. Ко није волео бившу државу, нема разлога за нервозу, нема ње, нема ни Дана републике, а они којима ти дани недостају, нека уживају у празничном расположењу, у свом дому створе свечарску атмосферу, за то нису потребне заставе, заклетве, приредбе...
Д. Б.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa