ИЗЛОЖБА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
Све ће то народ позлатити
У оквиру пројекта “Немојте нас заборавити“, а поводом обележавања стогодишњице Великог рата Музеј града Новог Сада, Војни музеј и Народни музеј Шабац су приредили изложбу у Народном музеју у Шапцу под називом “Све ће то народ позлатити”. Аутори су: Бранислав Станковић, Мирко Пековић и Гордана Буловић.
По речима Пековића назив изложбе је довољна асоцијација на оно што су хтели да укажу, он је нагласио да нису хтели да дају критички осврт према држави и њеном односу према ратним војним инвалидима из пијетета према тим особама.
-Ни мало нам није пријало бављење овом темом јер није пријатна, а ипак је неко морао да уради то да би наш народ подсетили на овај аспект, нагласио је Пековић.
Он је истакао да су две основне идеје пројекта да се прикаже сва трагедија, страхота и бруталност Великог рата и да пројекат буде посвећен добровољцима, онима са прве линије фронта, маргиналцима и свима онима који су дали свој допринос да Србија из Великог рата изађе као победник.
На фотографијама су приказани инвалиди и сирочад из периода Великог рата. Предвиђено је да изложба обиђе и друге градове у Србији.
-Ми се надамо да ће изложба обићи још градова у Србији. Надам се да ћемо имати исто тако добру сарадњу са Републиком Српском као досад што смо имали јер смо све изложбе из овог пројекта носили тамо. Сама ова изложба је врло захтевна и тешка за рад, емотивно тешка поготово када унесете пуно времена и труда у реализацију свега овога и кад сазнајете све тужне податке везане за ратну сирочад и ратне инвалиде, а то је да је око пола милиона мушке популације на неки начин изашло из рата са инвалидитетом, недостатком неких делова тела или су остали слепи, глуви, слабовиди. Ратне сирочади такође бројимо око пола милиона који су на крају завршавали у домовима за ратну сирочад. Велику помоћ у то време су исказивали савезници Америка, Француска, Велика Британија. Најстравичнија је чињеница колико је мало урађено да би се помогло тим убогим људима који су најчешће завршавали као просјаци на улицама - рекла је о изложби Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада
Део каталога је прилагођен слепим особама и исписан је Брајевим писмом.
По речима Пековића назив изложбе је довољна асоцијација на оно што су хтели да укажу, он је нагласио да нису хтели да дају критички осврт према држави и њеном односу према ратним војним инвалидима из пијетета према тим особама.
-Ни мало нам није пријало бављење овом темом јер није пријатна, а ипак је неко морао да уради то да би наш народ подсетили на овај аспект, нагласио је Пековић.
Он је истакао да су две основне идеје пројекта да се прикаже сва трагедија, страхота и бруталност Великог рата и да пројекат буде посвећен добровољцима, онима са прве линије фронта, маргиналцима и свима онима који су дали свој допринос да Србија из Великог рата изађе као победник.
На фотографијама су приказани инвалиди и сирочад из периода Великог рата. Предвиђено је да изложба обиђе и друге градове у Србији.
-Ми се надамо да ће изложба обићи још градова у Србији. Надам се да ћемо имати исто тако добру сарадњу са Републиком Српском као досад што смо имали јер смо све изложбе из овог пројекта носили тамо. Сама ова изложба је врло захтевна и тешка за рад, емотивно тешка поготово када унесете пуно времена и труда у реализацију свега овога и кад сазнајете све тужне податке везане за ратну сирочад и ратне инвалиде, а то је да је око пола милиона мушке популације на неки начин изашло из рата са инвалидитетом, недостатком неких делова тела или су остали слепи, глуви, слабовиди. Ратне сирочади такође бројимо око пола милиона који су на крају завршавали у домовима за ратну сирочад. Велику помоћ у то време су исказивали савезници Америка, Француска, Велика Британија. Најстравичнија је чињеница колико је мало урађено да би се помогло тим убогим људима који су најчешће завршавали као просјаци на улицама - рекла је о изложби Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада
Део каталога је прилагођен слепим особама и исписан је Брајевим писмом.
Б.Р.
Најновији број
18. април 2024.
