Кампања против насиља над женама

Министарство унутрашњих послова током „16 дана активизма против насиља над женама“ спроводи кампању „Стоп породичном насиљу“ у периоду од 25. новембра 2017. који је проглашен Међународним даном борбе против насиља над женама, до 10. децембра 2017. године када је донета Универзална декларација о људским правима и обележава се Међународним даном људских права.
Кривично дело насиље у породици инкриминисано је у члану 194 Кривичног законика и према одредбама тог члана насиље у породици чини онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана породице.
Закон о спречавању
насиља у породици
Од 1. јуна ове године у Републици Србији примењује се Закон о спречавању насиља у породици. Овај закон има три функције: спречавање насиља у породици, заштиту жртава насиља и подршку жртвама насиља. Сам назив „спречавање“ управо указује на превентивну функцију, а огледа се у скупу мера којима се открива да ли прети непосредна опасност од насиља у породици и скупа мера које се примењују када је непосредна опасност откривена. Та непосредна опасност од насиља у породици постоји када из понашања могућег учиниоца и других околности произилази да је могући учинилац спреман да у неком предстојећем времену први пут учини насиље у породици. Дакле, за примену мера које овај Закон предвиђа није нужно чак ни да се десило насиље које би имало елементе кривичног дела, нити да је могући учинилац у претходном периоду чинио насиље. Акценат је на томе да се спречи да до насиља дође.
Оно што се може такође истаћи као новина у овом закону јесте брзина у поступању и време којим је надлежни полицијски службеник ограничен да изврши процену ризика да ли би могло у неком непосредно предстојећем времену доћи до насиља, будући да оног момента када се могући учинилац доведе у просторије полиције Закон је предвидео да тај рок за процену буде до осам сати, што је у суштини време потребно за изјашњење могућег учиниоца, жртве, евентуалних сведока, вршење увиђаја, прикупљање података неопходних за процену ризика, обавештавање центра за социјални рад и надлежног јавног тужилаштва.
Закон предвиђа и координацију свих органа у спречавању насиља у породици и полиције, тужилаштва, судова, центара за социјални рад. Први пут, Закон предвиђа обавезну сарадњу органа, где се укључују у рад и друге установе, васпитне и здравствене.
Овај Закон увео је нове хитне мере - привремено удаљавање учиниоца из стана и привремену забрану учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.
Удаљавање може да траје 48 сати, и то полицијски службеник може да одреди, а након тога на предлог јавног тужиоца, суд може да одреди да се хитна мера продужи још 30 дана. То значи, да се жртви даје могућност 32 дана да се опорави и да се, на неки начин, осамостали, да буде заштићена у том периоду и уколико дође до кршења хитне мере, може да се изрекне казна затвора до 60 дана у прекршајном поступку, где ће суд врло брзо да реагује.
Од када је почео да се примењује Закон о спречавању насиља у породици, надлежни полицијски службеници који су прошли обуку за примену Закона о спречавању насиља у породици укупно су изрекли 618 хитних мера, од тога 221 меру привременог удаљења могућег учиниоца из стана и 397 мера привремене забране могућег учиниоца да контактира жртву насиља и прилази јој.
Поступање полицијских службеника у случајевима насиља у породици
У случајевима породичног и партнерског насиља циљ полицијске интервенције је да заустави насиље у границама полицијских овлашћења и да се предузме неодложна интервенција. На место догађаја упућују се најмање два полицијска службеника у циљу утврђивања околности случаја и пружања заштите и друге помоћи жртви насиља и спречавања учиниоца у даљем насилничком понашању. Уколико учинилац поседује оружје, оно се одузима.
По доласку на место догађаја полицијски службеници су дужни да изврше идентификацију учиниоца насиља (једног или евентуално више), жртве и сведока догађаја, раздвоје жртву и учиниоца насиља, а жртви насиља обезбеде физичку заштиту и омогуће да да изјаву о догађају без присуства учиниоца насиља и ван његовог видокруга, прикупе све податке неопходне за расветљавање и доказивање кривичног или прекршајног дела које се односи на породично или партнерско насиље, а посебно се узима у обзир изложеност деце насиљу.
У обављање разговора и предузимање других неопходних мера се укључују радници центра за социјални рад и након прикупљених података и обављеног разговора са лицима, надлежни полицијски службеник о свему упознаје надлежног тужиоца, који даље одређује радње које ће предузети надлежни полицијски службеник у односу на Законик о кривичном поступку, у случају постојања основа сумње да је извршено кривично дело насиље у породици или у односу на Закон о спречавању насиља у породици.
Група за координацију
Закон предвиђа да се на подручју сваког основног јавног тужилаштва образује Група за координацију и сарадњу. Она разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правноснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог Закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.