САВЕТИ
КАКО ПРОИЗВЕСТИ РАСАД
Производњом расада поврћа омогућује се успешно гајење биљака топлољубивих врста у континенталним условима, јер се тако скраћује време за раст биљке која се гаји на отвореном, а која има 4-10 сталних листова произведених у заштићеном простору или отвореној леји.
Период расада пролази кроз низ етапа и спољашњи изглед не условљава успешност гајења, него могућност да биљка раније или касније цвета и оствари висок принос. Расад за сваку биљну врсту мора бити добро развијен што омогућава брзо обнављање кореновог система и даљи раст биљке, јер сувише млад расад се брзо укорењује, али спорије расте, док сувише стар расад спорије обнавља коренов систем, због чега се известан број листова суши. Зато, треба планирати за 20-25 процената више биљака ако се планира непикиран расад и 10-15 процената, ако се расад пикира. Број дана расадничког периода се разликује за сваку повртарску биљну врсту, као и начин производње, пикиран или непикиран расад и износи 20-90 дана.
Расад се најчешће производи у заштићеном простору за касну производњу на отвореном пољу, при чему се обично користе пластеници у којима се може произвести расад за сопствене потребе или се континуирано производи расад различитих повртарских биљака за потребе тржишта.
Објекти у којима се производи расад, могу бити, без допунског загревања и користе се за производњу средњераног или касног, јер се сетва у њима обавља тек у марту за све врсте мање осетљиве на мраз, а крајем марта и почетком априла за осетљиве врсте, као што је паприка. Најбољи објекти су објекти са допунским загревањем ваздуха и земљишта са могућношћу контролисања температуре, светлости, влаге и исхране. У њима се рани расад гаји 60-80 дана после ницања и најчешће се производи пикирањем. Ако су објекти за производњу расада прекривени пластичном фолијом која пропушта ултраљубичасте зраке, погоднији су за производњу поврћа на отвореном, јер је расад боље прилагођен спољашњим условима. У сваком случају где се производи расад, потребно је биљкама обезбедити оптималне услове који се опет разликују у зависности од врсте.
У зависности да ли је расад рани, средње рани, касни, расад из саксија или контејнера, расађује се у различито време. Рани расад се пресађује у фази котиледона и првог правог листа, а пикирање се може извести једном или два пута. Пикирање и расађивање тек изниклих, младих биљака значи уштеду енергије и простора првих 8 до 15 дана грејања расада. Ово је најчешћи начин гајења расада за производњу у пластеницима и за рану производњу у башти. Густи расад, голих жила, намењен је гајењу најчешће средње раног и касног поврћа на њиви, а ређе за гајење у заштићеном простору. Расад из саксија, хранљивих коцки, контејнера и пластичних врећа, гаји се са пикирањем или без. Без пикирања се гаје врсте које не подносе пресађивање.
Период расада пролази кроз низ етапа и спољашњи изглед не условљава успешност гајења, него могућност да биљка раније или касније цвета и оствари висок принос. Расад за сваку биљну врсту мора бити добро развијен што омогућава брзо обнављање кореновог система и даљи раст биљке, јер сувише млад расад се брзо укорењује, али спорије расте, док сувише стар расад спорије обнавља коренов систем, због чега се известан број листова суши. Зато, треба планирати за 20-25 процената више биљака ако се планира непикиран расад и 10-15 процената, ако се расад пикира. Број дана расадничког периода се разликује за сваку повртарску биљну врсту, као и начин производње, пикиран или непикиран расад и износи 20-90 дана.
Расад се најчешће производи у заштићеном простору за касну производњу на отвореном пољу, при чему се обично користе пластеници у којима се може произвести расад за сопствене потребе или се континуирано производи расад различитих повртарских биљака за потребе тржишта.
Објекти у којима се производи расад, могу бити, без допунског загревања и користе се за производњу средњераног или касног, јер се сетва у њима обавља тек у марту за све врсте мање осетљиве на мраз, а крајем марта и почетком априла за осетљиве врсте, као што је паприка. Најбољи објекти су објекти са допунским загревањем ваздуха и земљишта са могућношћу контролисања температуре, светлости, влаге и исхране. У њима се рани расад гаји 60-80 дана после ницања и најчешће се производи пикирањем. Ако су објекти за производњу расада прекривени пластичном фолијом која пропушта ултраљубичасте зраке, погоднији су за производњу поврћа на отвореном, јер је расад боље прилагођен спољашњим условима. У сваком случају где се производи расад, потребно је биљкама обезбедити оптималне услове који се опет разликују у зависности од врсте.
У зависности да ли је расад рани, средње рани, касни, расад из саксија или контејнера, расађује се у различито време. Рани расад се пресађује у фази котиледона и првог правог листа, а пикирање се може извести једном или два пута. Пикирање и расађивање тек изниклих, младих биљака значи уштеду енергије и простора првих 8 до 15 дана грејања расада. Ово је најчешћи начин гајења расада за производњу у пластеницима и за рану производњу у башти. Густи расад, голих жила, намењен је гајењу најчешће средње раног и касног поврћа на њиви, а ређе за гајење у заштићеном простору. Расад из саксија, хранљивих коцки, контејнера и пластичних врећа, гаји се са пикирањем или без. Без пикирања се гаје врсте које не подносе пресађивање.
Најновији број
25. април 2024.
