ПАТЊА ШАПЧАНА У РЕЧИМА СТРАНИХ ДОПИСНИКА

У среду у Народном музеју у Шапцу је представљена knjiga “Suffering of Sabac and Macva in the Great war” аутора Бранислава Станковића.
О књизи је говорио професор др Милош Ковић који је и рецензент:
-Књига је писана да би нашла свој пут до странаца. Ми ћемо се потрудити да стигне до њих. То је књига која се поклања колегама. Проблем је у томе што стручњаци да не говоримо о лаицима у западној и источној Европи везано за историју Првог светског рата не знају ништа о страдањима српског народа у овом рату. Колеге не знају да је рат Аустроугарске против Срба био истребљивачки рат против целог једног народа са геноцидним карактеристикама. То је порука коју морамо да пошаљемо. Ми то знамо, али оно што не постоји на енглеском језику не постоји у међународној академској заједници. Ово што је урадио Бранко Станковић је управо кључни допринос нечему што можемо назвати обавештавањем међународне научне јавности о ономе што се догађало у Првом светском рату, али и обавештавање међународне јавности, не само научне о ономе што се догодило у Првом светском рату овде код нас у Шапцу и у Мачви, а онај ко буде био радозналији међу странцима сазнаће да се то врло слично догодило у Другом светском рату и да се нажалост догодило и деведесетих година, само у прекодринским српским крајевима, рекао је Милош Ковић - рекао је о књизи рецезент, историчар, професор др Милош Ковић.
О страдању Шапца и Мачве у Првом светском рату до сада је доста писано. Доста аутора се бавило овом темом. Као једна од најбољих књига, по речима аутора представљеног дела је књига Станоја Филиповића “Злочини окупатора у Подрињу”. Такође, од великог су значаја, када говоримо о патњама Шапцана у Првом светском рату и делови књиге „ÆÆÆÆÆÆШабац у прошлости“. Оно што је специфично за Станковићево виђење ове теме је што су сва истраживања предочена јавности на енглеском језику.
- Оно што је специфично и интересантно за ову књигу јесте да сам на иницијативу покојног професора Душана Батаковића, одлучио да ова књига буде на енглеском језику. Док је књига настајала ја сам се често са њим консултовао. Специфичност ове књиге је у томе што је она углавном грађена на текстовима ратних извештача Арчибалда Рајса, Ариа Барбиа, Џона Рида, Луја Томсона и многих других који су у том тренутку боравили у Шапцу. Покушао сам свету да се обратим речима њихових људи, како би направио отклон од субјективног виђења из перспективе једног Србина. Поред тог текста у књизи се налази шездесет страна имена људи који су страдали у нашем крају. То је укупно око десет хиљада имена. Нажалост, то је само део оних који су страдали и углавном су деведесет посто то војници које смо успели да прикупимо, јер је прикупљање, веровали или не, озбиљно и систематски кренуло тек у овом периоду. Било је тешко доћи до пописа цивилних жртава, рекао је Бранислав Станковић.