Кривина у огледалу
Стижу Бугари
Дочекасмо и ову Нову 2018. годину. Обећања остадоше иста, као и очекивања. Драги наши, у овој 2018. години нас очекује просечна плата од 500 евра. Ево ту је, на дохват руке, само што није.
У више наврата нам је она обећана, али само оне ситне душе које немају паметнија посла у животу враћају се уназад и бивају заробљеници прошлости. Ако занемаримо чињеницу да смо последњи у Европи по цени рада, просечној плати и стандарду, у Србији се никада боље није живело.
И остаће тако, нема разлога да бринемо. Ако је веровати нашем председнику, једном једином Прворођеном, ускоро ћемо морати да увозимо радну снагу. Како нам је објаснио, недостају нам конобари, шофери и многи други. Па, наравно да нам недостају када је велика већина њих постала руководећи кадар у држави. Ето, на пример, министар за рад, социјалу, борачка и остала питања Зоран Ђорђевић био је шофер. И то не обичан, већ некадашње радикалске функционерке, а сада напредне гувернерке – Јоргованке Табаковић. Само је небо граница.
Када је реч о конобарима, има и њих у Влади Србије. Не мислимо на оне праве, ону господу, већ оне друге који су уз помоћ странке, преко дунђер факултета стекли академске титуле. Има један, Драган Стевановић, чувени келнер из „Пегаза“ у Сурдулици. Живот, у његовом случају пише романе. Хоп келнер, хоп политика, а онда посланик, и на крају државни секретар у Министарству привреде. Српска привреда је, на неки начин, и у рукама келнера из „Пегаза“ у Сурдулици. Можда није згорег споменути, да се од келнераја „мало ушинуо“ па је и он ослобођен војске. Ето да се зна.
Има их још, није да нема. Оно што је занимљиво то је да је Прворођени споменуо да ћемо морати да увозимо келнере и возаче из Бугарске. То свакако није паметно, јер ћемо на тај начин да ослабимо нашу економију која у великој мери зависи од тих истих Бугара. До сада су Бугари у Србију долазили као туристи, као неко ко овде оставља паре, а ускоро би, по Прворођеном, требало да нам паре узимају пошто нико за џабе неће да ради. Па, ни Бугари.
Да не причамо колико је пара наших грађана утрошено не би ли ти исти Бугари дошли у Србију за Нову годину, или на концерт Мирослава Илића, Лепе Брене или Драгане Мирковић. Увалили им ове године, додуше, у Београду Ацу Лукаса, али није им сметало.
Елем, часни и поштени шофери и келнери никада од таквих гњида нису могли поштено да зараде, нити ће. Нека се, зато, ни Бугари не надају да ће добро проћи ако раде код нас. За све нас има наде. Нада је да ови оду, да би деца
остала.
У више наврата нам је она обећана, али само оне ситне душе које немају паметнија посла у животу враћају се уназад и бивају заробљеници прошлости. Ако занемаримо чињеницу да смо последњи у Европи по цени рада, просечној плати и стандарду, у Србији се никада боље није живело.
И остаће тако, нема разлога да бринемо. Ако је веровати нашем председнику, једном једином Прворођеном, ускоро ћемо морати да увозимо радну снагу. Како нам је објаснио, недостају нам конобари, шофери и многи други. Па, наравно да нам недостају када је велика већина њих постала руководећи кадар у држави. Ето, на пример, министар за рад, социјалу, борачка и остала питања Зоран Ђорђевић био је шофер. И то не обичан, већ некадашње радикалске функционерке, а сада напредне гувернерке – Јоргованке Табаковић. Само је небо граница.
Када је реч о конобарима, има и њих у Влади Србије. Не мислимо на оне праве, ону господу, већ оне друге који су уз помоћ странке, преко дунђер факултета стекли академске титуле. Има један, Драган Стевановић, чувени келнер из „Пегаза“ у Сурдулици. Живот, у његовом случају пише романе. Хоп келнер, хоп политика, а онда посланик, и на крају државни секретар у Министарству привреде. Српска привреда је, на неки начин, и у рукама келнера из „Пегаза“ у Сурдулици. Можда није згорег споменути, да се од келнераја „мало ушинуо“ па је и он ослобођен војске. Ето да се зна.
Има их још, није да нема. Оно што је занимљиво то је да је Прворођени споменуо да ћемо морати да увозимо келнере и возаче из Бугарске. То свакако није паметно, јер ћемо на тај начин да ослабимо нашу економију која у великој мери зависи од тих истих Бугара. До сада су Бугари у Србију долазили као туристи, као неко ко овде оставља паре, а ускоро би, по Прворођеном, требало да нам паре узимају пошто нико за џабе неће да ради. Па, ни Бугари.
Да не причамо колико је пара наших грађана утрошено не би ли ти исти Бугари дошли у Србију за Нову годину, или на концерт Мирослава Илића, Лепе Брене или Драгане Мирковић. Увалили им ове године, додуше, у Београду Ацу Лукаса, али није им сметало.
Елем, часни и поштени шофери и келнери никада од таквих гњида нису могли поштено да зараде, нити ће. Нека се, зато, ни Бугари не надају да ће добро проћи ако раде код нас. За све нас има наде. Нада је да ови оду, да би деца
остала.
Ненад Кулачин
Најновији број
18. април 2024.
