КРСТОВДАН, БОГОЈАВЉЕЊЕ И СВЕТИ ЈОВАН
Приближава се царство небеско
Од Божића до Богојављења мрсни су дани; мрси се и средом и петком, али се дан уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Дани од Божића до Богојављења у народу се зову „некрштени“.
Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења
Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења
С рпска православна црква и верници јануара месеца обележавају три велика празника Светог Теопемпта и Теону, празник који је у народу познат као Крстовдан, Богојављење и Светог Јована. Сва три празника су у црквени календар уписани црвеним словом. У црквама се широм Србије, сваке године на ова три дана одржава служба, која окупља бројне вернике, и дели освештана вода, која се носи кући и чува до наредне године, и ова три празника.
Крстовдан
На Крстовдан се устаје рано, одлази на службу у цркву где се водица после освештања дели верницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама. На Крстовдан се пости за добро здравље. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа, док се у другим крајевима девојке окупљају и одлазе увече на воду, беру босиљак и враћају се кући, не би ли легле пре поноћи да сањају свог вољеног. У последњим минутима Крстовдана, према предању, треба замислити јасно жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари.
Богојављење
На дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син - Богојављење, биће услишене - према предању у Србији - све жеље. Људи се поздрављају речима Бог се јави и отпоздрављају са Ваистину се јави.
Празник који се слави 19. јануара један је од 15 највећих празника Српске православне цркве.
На богојављанско вече, каже предање, отварају се небеса и свака ће жеља бити услишена, само под условом да је врло јасно формулисана.
Некада се сматрало да су дани погодни за венчања почињали од Богојављења. Од Божића до Богојављења мрсни су дани; мрси се и средом и петком, али се дан уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Дани од Божића до Богојављења у народу се зову „некрштени“.
Верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље.
Од пре више од деценије код Срба је обновљен стари обичај да се у реку баци крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате.
На Богојављење ће домаћице спремати пихтије, а водица која се тог дана освети има, верује се, лековите моћи.
Јовањдан
Српска православна црква и верници празнују 20. јануара дан Светог Јована Крститеља.
Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета.
Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа:
„Нека му је име Јован!“, и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут.
Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.
Јован поче отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, још страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло.
Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете.
Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења.
На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти штап, преко кога стоји трака са исписаним речима: „Покајте се јер се приближава царство небеско“, или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти.
Крстовдан
На Крстовдан се устаје рано, одлази на службу у цркву где се водица после освештања дели верницима и, према обичају, ради здравља, чува у кућама. На Крстовдан се пости за добро здравље. Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа, док се у другим крајевима девојке окупљају и одлазе увече на воду, беру босиљак и враћају се кући, не би ли легле пре поноћи да сањају свог вољеног. У последњим минутима Крстовдана, према предању, треба замислити јасно жељу, па у поноћ погледати у небо и пожелети да се она оствари.
Богојављење
На дан када је, по предању, божји глас објавио да је Исус његов син - Богојављење, биће услишене - према предању у Србији - све жеље. Људи се поздрављају речима Бог се јави и отпоздрављају са Ваистину се јави.
Празник који се слави 19. јануара један је од 15 највећих празника Српске православне цркве.
На богојављанско вече, каже предање, отварају се небеса и свака ће жеља бити услишена, само под условом да је врло јасно формулисана.
Некада се сматрало да су дани погодни за венчања почињали од Богојављења. Од Божића до Богојављења мрсни су дани; мрси се и средом и петком, али се дан уочи Богојављења, на Крстовдан, пости ма који дан био. Дани од Божића до Богојављења у народу се зову „некрштени“.
Верује се да се, у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте (укрштају) ветрови што дувају зими с онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види може од Бога да затражи испуњење једне жеље.
Од пре више од деценије код Срба је обновљен стари обичај да се у реку баци крст, а младићи се такмиче да до њега стигну и први га ухвате.
На Богојављење ће домаћице спремати пихтије, а водица која се тог дана освети има, верује се, лековите моћи.
Јовањдан
Српска православна црква и верници празнују 20. јануара дан Светог Јована Крститеља.
Свети Јован је био савременик Христов и његов рођак, јер је мајка Јованова била тетка мајци Исусовој. Отац Јованов био је свештеник Захарије, а мајци његовој било је име Јелисавета.
Кад се навршило време да се испуне речи анђела Гаврила дата Захарију, Јелисавета је заиста и родила сина. Било је то 7. јула (24. јуна) и тај се дан празнује под именом Ивањдан. Када је, по тадашњем обичају, требало извршити обрезивање и дати име детету, родбина почне наваљивати да се детету да очево име; али најзад упиташе и оца, да чују да ли се он слаже. Захарије, који је пре тога био онемео, узе једну таблицу и записа:
„Нека му је име Јован!“, и чим је ово написао, језик му се развеза, те поче говорити. Захарије прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и припремати му пут.
Још од ране младости Јован је желео усамљенички, пустињски живот. Зато кад одрасте, одважи се и оде у пустињу, у пределе око доњег тока реке Јордана. Ту, у самоћи, сав се предао Богу и свом позиву. Живео је једноставно: хранио се акридима (бубама сличним скакавцима) и медом од дивљих пчела, а одевао се у хаљину од кострети, начињену од камиље длаке, преко које се опасивао каишем. Високог раста, црне косе и браде, мршавог и препланулог лица од сунца, уливао је страх својом појавом.
Јован поче отворено проповедати и говорити против људских мана и неваљалстава и позивати људе да се кају и поправљају. Колико је његов изглед био страшан, још страшније су биле његове речи, којима је шибао свако зло.
Када се Јован прочуо, почеше код њега долазити људи са свих страна, да га виде и чују његове беседе, а многи су долазили да га питају и траже савете.
Свети Јован је последњи велики пророк. Он се назива Претеча јер се појавио пре Христа и почео припремати људе за његову науку. Крститељ се назива зато што је крстио Господа Исуса Христоса. Свети Јован је пример карактера чврсте воље, одважности, правичности, истине и поштења.
На иконама се Јован слика како крштава Исуса на Јордану, или како стоји и десном руком показује на небо, а у левој држи дуг крстасти штап, преко кога стоји трака са исписаним речима: „Покајте се јер се приближава царство небеско“, или, у десној руци држи повећи тањир и на њему одсечену главу, као симболични знак своје смрти.
Најновији број
18. април 2024.
