ЕКСПЛОЗИЈА ОБЛИКА И БОЈА

Пре неколико година, сасвим случајно, Оливера Дајић из Коцељеве одважила се да се опроба у прављењу накита. Наиме, о новим модним трендовима сазнала је од ћерке Катарине на чију иницијативу је и упловила у свет циркона и перлица које је првобитно лепила а потом и прошивала на основе.
–Првих неколико комада је заправо урадила Катарина и мени је то било веома интересантно. На једном зимском распусту набавиле смо репроматеријал и дружећи се, почеле да се играмо. На почетку то није ишло баш глатко те је Каћу брзо напустило интересовање, али сам ја остала упорна - прича ова креативна учитељица из Коцељеве која је почела сама да истражује и учи, размењује искуства са другима, усавршава технике прављења, проналази нове начине и примењује друге методе. Неуморно је стварала а интересовање за њене комаде расло је из дана у дан. Пратила је модне трендове али не по сваку цену. Накит који је правила допао се другима те су га даме радо носиле.
–Углавном сам радила лепљени накит. Али, у последње време уживам у прављењу огрлица које се прошивају као крагнице. Спојила сам све то што волим да радим у једно. Увек сам кројила и прекрајала одећу, ушивала чипке, додавала своје детаље. У овоме сам заиста нашла задовољство- открива четрдесетшестогодишња Оливера и додаје да јој је уметност вероватно у генима те да је још као дете показивала одређену дозу креативности.
Њен отац се, између осталог, бавио израдом фигура од камена а у процесу стварања учествовали су сви чланови породице, те је још као дете имала прилику да каменчиће, које је сакупљао млађи брат, фарба и осликава.
–Годинама сам покушавала да пронађем нешто што ћу радити а што ће ми пријати. Највише сам била заинтересована за примењену уметност. Једно време сам и сликала али за то је, осим талента, потребно доста рада и простора па сам одустала. Онда се појавио овај хоби који ме заиста испуњава а, искрено говорећи, доноси и одређену корист. Не превелику, јер никада не можеш унапред да израчунаш колико ће материјала требати да створиш одређени комад. Накит израђујем првенствено из свог гушта. Волим да везем и хеклам али се поставља питање чему све то. Израда огрлица је, испоставило се, пун погодак јер радим оно што волим, у чему уживам. Спојила сам оно што волим да радим, што волим да носим и што је употребљиво - истиче Оља и додаје да јој је код накита најважније да се њој допадне те да има среће што се то и другима свиђа.
У њеним колекцијама могуће је пронаћи прегршт различитих облика и боја. Од сведенијих и елегантних модела минђуша и прстења, преко наруквица до врло смелих комбинација огрлица. Често комади које ствара представљају праву експлозију боја без којих, како каже, не може да замисли свет. За израду минђуша, у зависности од тога којом су техником рађене, потребно је до сат времена, а за оне компликованије и до три. За разлику од њих, израда огрлица изискује знатно више времена. У просеку за један такав комад накита потребно је два до три дана ефективног рада. Више времена неопходно је за уклапање перлица и циркона уколико је потребно постићи симетрију, док су оне са асиметричним мотивима једноставније и брже за израду.
Инспирацију налази у свему око себе. У времену, животним догађајима, осећањима...
–Почео је да пада снег, хладно је што ме је инспирисало да почнем да израђујем огрлицу коју карактерише тзв. ледена комбинација боја, светло плава, бела, сребрна... Најмање уживам у прављењу наручених комада у смислу да ме неко ограничи и постави захтеве, док је у реду када неко каже да жели одређене боје и препусти мојој игри на вољу. Такође, немогуће је да више пута урадим исти модел, тако да је сваки комад заправо уникат. Сем тога, нема ни сврхе радити исти модел јер не желим да будемо униформисани. Довољно то чинимо са другим стварима - истиче Оливера која је приликом одабира животног позива пожелела да заврши примењене уметности али је од те идеје ипак одустала. Међутим, пронашла је начин да ради оно што воли.
–Никада не знаш у ком ће се тренутку нешто у теби пробудити. Мој отац није био одушевљен идејом да студирам примењене уметности. Сећам се када ми је рекао да то треба да ми буде само хоби, пошто се од уметности тешко живи. И, ето, ја дођох до тога да ми је хоби који ме опушта и дозвољава да увек будем у креативном хаосу - каже Оља чији комади накита оплемењују одевну комбинацију и дају јој јединствен и препознатљив печат.