Анкета:
За Србију у ЕУ 52 одсто грађана
Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?“, 52 одсто грађана Србије гласало би за, а 24 одсто против. То је резултат истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“ које је крајем децембра спровело Министарство за европске интеграције.
Анкета је показала и да по 12 одсто грађана Србије не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на то питање.
Анкета, у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра, саопштило је Министарство. Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 65 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија, на трећем Кина, и на четвртом Јапан.
У односу на резултате истраживања од пре годину дана, из децембра 2016, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији смањен за један одсто.
Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије, истиче се у саопштењу.
Појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 357,51 милиона евра, Шведска 232,41 милиона евра и Италија 191,49 милиона евра.
Како се указује, све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста.
На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима, и то њих 18 одсто, док је у претходном истраживању то чинило 10 одсто испитаника.
За највећи број грађана, њих 19 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (15 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (13 одсто), истиче Министарство за европске интеграције.
Анкета је показала и да по 12 одсто грађана Србије не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на то питање.
Анкета, у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра, саопштило је Министарство. Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 65 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.
Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија, на трећем Кина, и на четвртом Јапан.
У односу на резултате истраживања од пре годину дана, из децембра 2016, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији смањен за један одсто.
Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије, истиче се у саопштењу.
Појединачно гледано Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 357,51 милиона евра, Шведска 232,41 милиона евра и Италија 191,49 милиона евра.
Како се указује, све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста.
На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима, и то њих 18 одсто, док је у претходном истраживању то чинило 10 одсто испитаника.
За највећи број грађана, њих 19 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (15 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (13 одсто), истиче Министарство за европске интеграције.
Најновији број
25. април 2024.
