ПРЕВЕНЦИЈА РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ
УБИЈА НАС ЛИЧНИ НЕМАР
Најважније када је у питању ова болест јесте да је она излечива. „Веома је битно да се болест открије у том раном стадијуму. Ова болест нема симптоме, а када се они јаве углавном је узнапредовала“, наводи начелник Службе за заштиту здравља жена шабачког Дома здравља Др Бранко Мишић
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 28. јануара до 3. фебруара. Ових седам дана фокус је на преношењу поруке о значају доступних мера превенције у нашој земљи како би се спречило оболевање и умирање од рака грлића материце.
Ради се о болести која се споро развија, лако се открива, а на високом је месту и по учесталости и по смртности. Главни разлог томе је што жене нередовно иду на гинеколошке прегледе.
Пре неколико година Србија је била прва по броју оболевања од ове болести, док се сада налази на петом мету. Сваке године у нашој земљи у просеку оболи око 1.250 жена, док њих скоро 500 умре.
Дом здравља „Др Драга Љочић“ прошле године је регистровао 19 новооболелих жена, али овај број није потпуно тачан за Шабац јер постоји могућност да је некоме болест откривена и у приватној амбуланти. Највећа смртност од рака грлића материце у Србији је у Борско и Топличком округу, док је Мачвански на петом месту.
Најважније када је у питању ова болест јесте да је она излечива. Др Бранко Мишић, начелник Службе за заштиту здравља жена шабачког Дома здравља подвлачи да прође пет до десет година од појаве првих премалигних промена на ћелијама грлића материце, па до настанка рака.
-Веома је битно да се болест открије у том раном стадијуму. Тада може да се уради проста гинеколошка операција при којој се отклони само патолошко ткиво и жена је после тога здрава. Вероватно због мутације вируса и стресног живота,рак грлића материце у последње време јавља се и пре тридесете године. Ако се открије на време, може да се уради поштедна операција и да жена после тога рађа, наводи др Мишић.
По свему судећи, свест младих девојака је на све вишем нивоу, па све чешће одлазе на гинеколошке прегледе после првих сексуалних односа. Наш саговорник, међутим, каже да су проблем генерације жена рођене од ‘60их година. Неретко се дешава да жене од последњег порођаја нису биле на прегледу. Болест се најчешће јавља после 45-50. године живота, а уколико жена не оболи до 60. Готово сигурно неће ни касније.
-Ова болест нема симптоме, а када се они јаве углавном је узнапредовала. Симптоми су крварење после односа, промењен секрет, а ако се прошири и на друге органе, онда симптоми могу доћи од бешике или дебелог црева, наводи наш саговорник.
Главни узрочник рака грлића материце је хумани папилома вирус (ХПВ). Према речима др Мишића овај вирус је откривен у скоро сваком испитиваном карциному. Вирус се преноси сексуалним путем и већина одрасле популације му је некада била изложена.
-Добар имунолошки систем елиминише вирус или га држи под контролом, тако да и додатни фактори имају утицај. Ту се могу сврстати пушење, лоши социјално-економски услови, рани почетак сексуалне активности, промена већег броја партнера, сексуални односи без кондома. Постоји више од 120 врста овог вируса. Када се дође у контакт са већим бројем ових вируса они удружени слабе имунолошки систем, каже Бранко Мишић.
Скриниг програм осмишљен на националном нивоу још није заживео. Пилот пројекат се спровди на територији Београда, а за остале градове је у припреми. Шабачки Дом здравља на различите начине „тера“ жене на редовне прегледе.
-Препорука је да се ради опортуни скрининг, када жене дођу из неког другог разлога да им се закаже преглед и папаниколау тест. Радимо и систематске прегледе за студенткиње прве и треће године. Зовемо радне организације да закажемо прегледе за запослене. Последњих година интензивирани су и прегледи у амбулантама по селима, ако те жене не могу да дођу код нас отићи ћемо ми код њих. Такође, организоване скрининге дојке користимо да закажемо и гинеколошке прегледе. Што већи број прегледа, веће су шансе за откривање премалигне лезије и излечење, каже др Мишић.
Када дође до малигних промена и оне се открију у раној фази, такође се може урадити само класична операција, без зрачења, а према речима нашег саговорника проценат преживљавања је веома висок. Међутим, у завршној фази не може да се уради ни операција, него се само зрачним терапијама могу донекле побољшати услови живота.
Вакцина најбоља
превенција
Најбоља превенција рака грлића материце јесте вакцина против хуманог папилома вируса. Она би ове године требало да буде препоручена, али не и обавезна. Др Мишић каже да у свету деца већ добијају ову вакцину, а да се код нас пар година о њој прича. Требало би да је приме деца пре ступања у сексуалне односе, са 11-12 година и то и девојчице и дечаци. Ипак, ни вакцинација не би требало да искључи касније редовне гинеколошке прегледе, јер не штити од свих врста вируса.
Ради се о болести која се споро развија, лако се открива, а на високом је месту и по учесталости и по смртности. Главни разлог томе је што жене нередовно иду на гинеколошке прегледе.
Пре неколико година Србија је била прва по броју оболевања од ове болести, док се сада налази на петом мету. Сваке године у нашој земљи у просеку оболи око 1.250 жена, док њих скоро 500 умре.
Дом здравља „Др Драга Љочић“ прошле године је регистровао 19 новооболелих жена, али овај број није потпуно тачан за Шабац јер постоји могућност да је некоме болест откривена и у приватној амбуланти. Највећа смртност од рака грлића материце у Србији је у Борско и Топличком округу, док је Мачвански на петом месту.
Најважније када је у питању ова болест јесте да је она излечива. Др Бранко Мишић, начелник Службе за заштиту здравља жена шабачког Дома здравља подвлачи да прође пет до десет година од појаве првих премалигних промена на ћелијама грлића материце, па до настанка рака.
-Веома је битно да се болест открије у том раном стадијуму. Тада може да се уради проста гинеколошка операција при којој се отклони само патолошко ткиво и жена је после тога здрава. Вероватно због мутације вируса и стресног живота,рак грлића материце у последње време јавља се и пре тридесете године. Ако се открије на време, може да се уради поштедна операција и да жена после тога рађа, наводи др Мишић.
По свему судећи, свест младих девојака је на све вишем нивоу, па све чешће одлазе на гинеколошке прегледе после првих сексуалних односа. Наш саговорник, међутим, каже да су проблем генерације жена рођене од ‘60их година. Неретко се дешава да жене од последњег порођаја нису биле на прегледу. Болест се најчешће јавља после 45-50. године живота, а уколико жена не оболи до 60. Готово сигурно неће ни касније.
-Ова болест нема симптоме, а када се они јаве углавном је узнапредовала. Симптоми су крварење после односа, промењен секрет, а ако се прошири и на друге органе, онда симптоми могу доћи од бешике или дебелог црева, наводи наш саговорник.
Главни узрочник рака грлића материце је хумани папилома вирус (ХПВ). Према речима др Мишића овај вирус је откривен у скоро сваком испитиваном карциному. Вирус се преноси сексуалним путем и већина одрасле популације му је некада била изложена.
-Добар имунолошки систем елиминише вирус или га држи под контролом, тако да и додатни фактори имају утицај. Ту се могу сврстати пушење, лоши социјално-економски услови, рани почетак сексуалне активности, промена већег броја партнера, сексуални односи без кондома. Постоји више од 120 врста овог вируса. Када се дође у контакт са већим бројем ових вируса они удружени слабе имунолошки систем, каже Бранко Мишић.
Скриниг програм осмишљен на националном нивоу још није заживео. Пилот пројекат се спровди на територији Београда, а за остале градове је у припреми. Шабачки Дом здравља на различите начине „тера“ жене на редовне прегледе.
-Препорука је да се ради опортуни скрининг, када жене дођу из неког другог разлога да им се закаже преглед и папаниколау тест. Радимо и систематске прегледе за студенткиње прве и треће године. Зовемо радне организације да закажемо прегледе за запослене. Последњих година интензивирани су и прегледи у амбулантама по селима, ако те жене не могу да дођу код нас отићи ћемо ми код њих. Такође, организоване скрининге дојке користимо да закажемо и гинеколошке прегледе. Што већи број прегледа, веће су шансе за откривање премалигне лезије и излечење, каже др Мишић.
Када дође до малигних промена и оне се открију у раној фази, такође се може урадити само класична операција, без зрачења, а према речима нашег саговорника проценат преживљавања је веома висок. Међутим, у завршној фази не може да се уради ни операција, него се само зрачним терапијама могу донекле побољшати услови живота.
превенција
Најбоља превенција рака грлића материце јесте вакцина против хуманог папилома вируса. Она би ове године требало да буде препоручена, али не и обавезна. Др Мишић каже да у свету деца већ добијају ову вакцину, а да се код нас пар година о њој прича. Требало би да је приме деца пре ступања у сексуалне односе, са 11-12 година и то и девојчице и дечаци. Ипак, ни вакцинација не би требало да искључи касније редовне гинеколошке прегледе, јер не штити од свих врста вируса.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
