КОРИШЋЕЊЕ ГЕОТЕРМАЛНЕ ЕНЕРГИЈЕ ВОДИ У ЕВРОПУ

Докторка Ана Врањеш је аутор Студије о топлификацији више објеката у централном делу Богатића, чија практична реализација предстоји ове године. Положај трасе будућег топловода је уцртан у план генералне регулације за ову локалну самоуправу и тренутно је у поступку његово усвајање. Тиме би три и по деценије после открића геотермалне енергије у утроби плодне мачванске оранице, започело њено коришћење у овом случају за загревање објеката.
Ауторка Студије је научни сарадник на Департману за хидрологију Рударско-геолошког факултета у Београду. Предаје и држи вежбе на докторским, мастер и основним студијама из предмета Пројектовање у хидрологији, геотермална енергија, Истраживање и експлоатација геотермалне енергије, Геотермални ресурси и хидрогеотермални системи. До сада је објавила више од десет стручних и научних радова, а њена докторска дисертација, одбрањена на овом факултету, носи назив” Хидрогеотермални ресурси територије града Београда”.
Овог пута за јавност открива појединости Студије, чији је аутор и како то да путем коришћења топле воде, великог природног потенцијала Мачве, ова једна од највећих равница у Србији, значајно искорачује ка Европи.
Како је дошло до сарадње са општином Богатић и колико сте упознати са потенцијалима геотермалне енергије у Мачви?
- Истраживања геотермалних ресурса на подручју Мачве отпочета су средином 80-их година од стране стручњака Рударско-геолошког факултета у Београду. До данас изведен је значајан обим теренских истраживања, укључујући израду једанаест геотермалних бушотина, изведена су испитивања квалитативних и квантитативних карактеристика геотермалних вода, формиран је хидрогеотермални геотермални модел Мачве. Резултати досадашњих истраживања публиковани су у стручним и научним часописима и презентовани на већем броју научних скупова. Захваљујући изведеним активностима подручје Мачве спада у релативно добро истражене терене.
Рударско-геолошки факултет и општина Богатић имају успешну дугогодишњу сарадњу, која се управо заснива на истраживању геотермалних ресурса. На иницијативу председника општине Богатић, господина Ненада Бесеровца, ангажовани су стручњаци на челу са др Дејаном Миленићем, редовним професором на Департману за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета и руководиоцем Лабораторије за геотермалну енергију у циљу израде Студије могућности коришћења хидрогеотермалне енергије за потребе даљинског грејања објеката јавне намене у Богатићу. Резултати Студије показали су и потврдили оправданост изградње једног таквог система, те је општина Богатић започела реализацију пројекта који предвиђа коришћење локално расположивих и обновљивих извора енергије. Ефекти овог система су вишеструки, почевши од уштеда, преко повећања енергетске ефикасности и одрживог коришћења геотермалних ресурса, до еколошки позитивних ефеката на животну средину због смањења емисије штетних гасова.
Имате ли податке о предходној хемијској анализи ове топле воде, пронађене у утроби плодне мачванске земље?
Хемизам геотермалних вода је детаљно испитиван у више наврата. Воде по свом основном саставу припадају хидрокарбонатно-натријумском типу вода, ниске минерализације, и неутралне пХ вредности. Температура геотермалних вода на глави бунара ББ-1 износи 75 степени целзијуса, док на бунару ББ-2 износи 78 степени целзијуса. Захваљујући примени методе хидрогеометара и познавањем хемијског састава вода извршена је калкулација прогнозних температура у геотермалном резервоару. Очикавне температуре крећу се око 100 степени целзијуса.
Постоје ли слична решења (или иста) у неким деловима Србије или света, која би практично потврдила Вашу Студију о топлификацији Богатића?
Данас се геотермална енергија користи у даљинском систему грејања у преко сто градова у Европи. Међу државама предњачи Француска, Немачка, Мађарска и Италија. Постоји неколико типова геотермалних даљинских система, чије техничке карактеристике зависе од карактеристика ресурса (температура и расположиве количине геотермалних вода), као и од потреба корисника. Ови системи су у употреби преко тридесет година, те су њихове перформансе добро познате. За потребе топлификације јавних објеката у Богатићу пројектован је отворени геотермални систем који подразумева директно прикључење топловода на извор геотермалне енергије, развод до потрошача и након проласка вода преко топлотних измењивача у објектима, испуштање у отворени површински рецепијент, односно даље коришћење. Геотермални даљински систем грејања у Богатићу представља први систем овог типа у Републици Србији.
Постоје ли препреке на траси будућег грејног система и ако је одговор позитиван, како планирате решење истих?
На траси будућег топловода геотермалног даљинског система нису констатоване препреке. Траса цевовода пројектована је тако да се испоштује принцип оптималности, а цевна мрежа ће бити вођена методом са рачвањима. Мрежа ће бити постављена на јавним површинама. Положај трасе је уцртан у План генералне регулације за општину Богатић и тренутно је у поступку његово усвајање.
Од чега зависи век трајања система, будући да се у посао улази о чему јасно говори и испорука посебних цеви за ову намену?
Век трајања ових система, када се посматра ресурс, зависи у највећем броју случајева од хемизма вода. Уколико су воде склоне инкрустацији, током експлоатције долази долази до формирања талога унутар експлоатационе колоне бунара, на филтерским деловима конструкције, као и у разводном делу система. Други случај када може доћи до оштећења или смањења функције система, јесте случај агресивних вода, када такође страда бунарска колона и разводни цевовод. У тим ситуацијама веома је важан правилан одабир материјала.
Геотермалне воде у Богатићу одликују се веома повољним хемијским саставом у погледу коришћења за потребе грејања објеката, не поседују агресивна или инкрустабилна својства.
Век трајања система зависи и од разводне мреже, и топлотних губитака који се могу јавити током експлоатације. Ради заштите система и његове дуговечности приликом пројектовања топловода у Богатићу поштовао се принцип поузданости и сигурности у смислу губитака температуре и количина. Пројектован је систем предизолованих цеви од умреженог полиетилена. Структура цеви је таква да локално ограничава продор воде код оштећења цевног омотача, јер је уздужно непропусна на воду. На тај начин се локално ограничавају и топлотни губици.