МОГУЋНОСТ УСЛУЖНОГ ТОВА

Компанија “Митрос” је коцељевачким пољопривредницима понудила сарадњу у виду услужног това свиња за потребе фабрике у коју је светски признати произвођач меса “Тенис” уложио значајна средства.
Представљајући потенцијале компаније генерални директор Рамо Адровић истакао је да је реч о највећем инвеститору у месној индустрији у Србији, те да је само у прву фазу уложено 26 милиона евра, од којих је осам употребљено за реконструкцију фабрике а преостали износ у технологију.
–Након само годину и по дана постали смо највећи добављачи великих трговинских ланаца у Србији. Испоручујемо робу и у Русију и у Европу. Како бисмо готово у потпуности искористили капацитете потребно је да достигнемо четири хиљаде свиња дневно, односно на годишњем нивоу преко милион, што прве године нисмо могли постићи. Ми вам нудимо руку кооперације. Требају нам објекти са решеткастим подовима, са вентилацијом, јер ви добијате врхунску генетику и храну а ваше је да их товите. Ми желимо да развијемо свињогојство у Србији - поручио је генерални директор и додао да “Митрос” без своје сировине неће моћи да напредује.
Према његовим речима из сопственог това на годишњем нивоу ће имати од 80-90 хиљада товљеника.
Пољопривредници су се распитивали о детаљима услужног това, условима и видовима сарадње. Поједини су истакли да су сељаци у прошлости много пута били изиграни те да су због таквих искустава опрезнији. Такође су поручили да нису спремни за велики ризик. Међутим, било је и оних произвођача који верују да без ризика нема ни успеха. Први који је одлучио да сарађује са овом компанијом биће Бранко Илић. Ускоро ће се у његовом товилишту наћи 200 прасади.
–Први пут почињем да се бавим овим послом. Фарму сам купио пре четири године. Желим да пробам и очекујем да ћу успети. Не очекујем ништа нереално по питању профита. Желим да радим и да подигнемо село - изјавио је овај тридесетседмогодишњи пољопривредник из Ћуковина. Састанку представника ове фабрике за прераду меса са коцељевачким пољопривредницима, поред председника општине Душана Илинчића и помоћника за пољопривреду Владимира Матића, присуствовали су и народни посланици Верољуб Матић и Бобан Бирманчевић.
–Ово је један од покушаја да нашим пољопривредницима представимо могућност това свиња. Прилика је да из прве руке чујете све детаље сарадње а на вама је да оцените да ли ћете ући у посао или не. Нема посла ако и једна и друга страна нису задовољне. Ја се надам да ће део вас ући у овај посао уколико буде видео свој интерес. Наш посао, са нивоа општине и републике је да вас повезујемо, да вам нудимо могућности, а на вама је да процените шта је за вас добро. У овој причи не смемо заборавити министарство пољопривреде и све оно што се нуди у овој области кроз државне субвенције и ИПАРД програм - поручио је Матић. Поред воћарства у тамнавском крају је традиционално заступљена и сточарска производња.
Када је реч о укупној производњи меса у Србији, свињогојство је најзаступљенија грана сточарства. Ипак, у циљу задовољења својих потреба наша земља је принуђена да увози значајне количине меса.
Иако је технологија у свету значајно напредовала, узгој свиња код нас и даље се одвија на традиционалан начин, а на даљи развој утиче и чињеница да је произвођачима прилично тешко да се прилагоде тржишту.
Раније су домаћинства већином гајила свиње како би задовољила личне потребе за прерађевинама, док је организована производња за тржиште присутна тек у новије време.
Како би били успешни произвођачи морају озбиљно да се посвете узгоју свиња. Стручњаци истичу да је неопходно водити рачуна о квалитетној храни, смештају, превентиви и лечењу, као и сталном усавршавању узгајивача. Фармери који размишљају о свињогојству најчешће имају недоумице у вези са исплативошћу. Што се тиче оних који тове тек по неколико прасади исплативост овог посла није на завидном нивоу, док је за веће фарме ситуација далеко повољнија. Један од разлога је и тај што су веће фарме у прилици да склопе директне уговоре са прерађивачима и тиме осигурају продају.