Млекари очекују више откупне цене
СПАС У УДРУЖИВАЊУ
Тренутне откупне цене млека не одговарају произвођачима. Суша је учинила своје па је сточна храна поскупела и довела производњу на ивицу рентабилности. Умањен сточни фонд је допринео да Србија нема довољно млека за своје потребе. Горан Васић, угледни произвођач и члан Управног одбора Асоцијације пољопривредника решење види у удруживању.
-Ја имам производњу млека а имам и своју јунад и ту сам заокружио процес. Наравно да сам заинтересован за већу цену и већу зараду за моје домаћинство. Ове године је неодговорно понашање млекара, после једне изузетно лоше године када је у питању и суша. Цена млека није поскупела а у исто време је у другој половини године увезено млеко, што је код нас још увек тајна али је поуздана информација. Имам утисак да нас је држава „пустила низ воду“ и да та прича о опоравку сточног фонда „не пије воду“. Ако није уложен ни један динар а везано за сушу ако ни млекаре нису урадиле ништа по том питању онда се питамо како то опорављамо сточарство сами без ичије помоћи. Увози се млеко у огромним количинама, каже Васић.
Према сазнањима млекара наше тржиште нема довољно млека јер нам је уништен сточни фонд. Једноставно речено немамо довољно млека и то је истина, све остало је лаж - кажу млекари.
- Ми причамо о Кини и Русији а већ сада имамо проблем да немамо довољне количине за извоз у Русију. Цена млека је око 30 динара до 40 динара. У овом моменту с обзиром да је због суше цена хабасте хране, кукуруза и луцерке већ почела да расте цена млека би бар 20 процената морала да иде горе. Без 45 динара у овом моменту испод тога је цена испод рентабилности. Све испод тога је губитак. Нико од нас у овом моменту не ради за зараду већ да би сачувао сточни фонд и да започне нову производњу надајући се да ће у новом производном циклусу бити боље. Више се не уздамо у државу ни у неке друге силе, појашњава Васић.
На његовом имању је 200 грла говеда а са њега изађе 2.000 литара млека. Цела породица ради. Резултате има али не и очекивану материјалну корист.
Дошли смо до неких резултата о којима нисмо могли ни да сањамо а на другој страни смо разочарани јер од тога не можемо да живимо. Усмерићемо борбу у овој години да кроз асоцијације и удружења дођемо до наших права да мало више зарадимо, каже и подсећа да „треба изаћи из топлих соба“ и започети процесе удруживања. Нешто слично помогло је произвођачима у Аустрији и Швајцарској. Српски произвођачи још увек нешто чекају.
-Ја имам производњу млека а имам и своју јунад и ту сам заокружио процес. Наравно да сам заинтересован за већу цену и већу зараду за моје домаћинство. Ове године је неодговорно понашање млекара, после једне изузетно лоше године када је у питању и суша. Цена млека није поскупела а у исто време је у другој половини године увезено млеко, што је код нас још увек тајна али је поуздана информација. Имам утисак да нас је држава „пустила низ воду“ и да та прича о опоравку сточног фонда „не пије воду“. Ако није уложен ни један динар а везано за сушу ако ни млекаре нису урадиле ништа по том питању онда се питамо како то опорављамо сточарство сами без ичије помоћи. Увози се млеко у огромним количинама, каже Васић.
Према сазнањима млекара наше тржиште нема довољно млека јер нам је уништен сточни фонд. Једноставно речено немамо довољно млека и то је истина, све остало је лаж - кажу млекари.
- Ми причамо о Кини и Русији а већ сада имамо проблем да немамо довољне количине за извоз у Русију. Цена млека је око 30 динара до 40 динара. У овом моменту с обзиром да је због суше цена хабасте хране, кукуруза и луцерке већ почела да расте цена млека би бар 20 процената морала да иде горе. Без 45 динара у овом моменту испод тога је цена испод рентабилности. Све испод тога је губитак. Нико од нас у овом моменту не ради за зараду већ да би сачувао сточни фонд и да започне нову производњу надајући се да ће у новом производном циклусу бити боље. Више се не уздамо у државу ни у неке друге силе, појашњава Васић.
На његовом имању је 200 грла говеда а са њега изађе 2.000 литара млека. Цела породица ради. Резултате има али не и очекивану материјалну корист.
Дошли смо до неких резултата о којима нисмо могли ни да сањамо а на другој страни смо разочарани јер од тога не можемо да живимо. Усмерићемо борбу у овој години да кроз асоцијације и удружења дођемо до наших права да мало више зарадимо, каже и подсећа да „треба изаћи из топлих соба“ и започети процесе удруживања. Нешто слично помогло је произвођачима у Аустрији и Швајцарској. Српски произвођачи још увек нешто чекају.
Најновији број
18. април 2024.
