Постепени напредак
Предстојећи Светски куп у Шапцу биће прилика да се српски јуниори мачеваоци опробају са најбољим на свету. О актуелној ситуацији у овом древном спорту код нас “прозборили смо коју” са ген. секретаром МСС Вукашином Стошићем, недавним гостом Шапца.
Међу 215 бораца, у Шапцу ће бити и седам појединаца и једна екипа која ће на опреми имати заставу Србије. Која су очекивања од њих?
- Сви су млади, на прелазу из кадетске у јуниорску конкуренцију која је много јача. Бићемо задовољни ако два мачеваоца прођу међу 16 најбољих. Наша стратегија је усмерена ка сениорима, а јуниори су само међуфаза. Претходне године смо имали једно пето место у Европи, Јована Живановић, а план је да ове године у Сочију освојимо бар једну медаљу.
Колико смо далеко од светског врха?
- Јесмо далеко, али ближе него што су разлике у улагању. Наш најбољи представник међу мушкарцима је између 50. и 60. места на ранг-листи. Немамо медаље са највећих смотри, али Светски куп је добар пример. Бодови за ранг-листу се освајају само на осам такмичења, од којих су само три у Европи, ми немамо ресурсе да шаљемо представнике на далеке дестинације.
Вештина мачевања увек је повезивана са богатством и дворовима, да ли је и овај спорт скуп како влада мишљење?
- Апсолутно не, захтева слична средства колико и сви други, разлике су годишње минорне. Опрема у фудбалу се мења на годишњем нивоу, а кошта исто колико и наша опрема. Цена опреме у мачевању је око 300 евра, траје док се не прерасте, не треба да се купује све одједном, а већина клубова има своју опрему спремну за нове чланове током обуке.
Које државе су најбољи репрезенти мачевања и примери које треба следити?
- Италија, Русија, Мађарска, Немачка. Једна Италија има 11.000 регистрованих бораца, безброј медаља, стотине клубова и неколико милиона евра буџета. Код нас се такмичи 16 клубова и имамо око 300 бораца. Ипак, ми смо оптимисти. Баш “Церски јунаци” су клуб који треба да послужи као пример функционисања у нашем спорту. Иако млад, већ је успешан, а од његовог оснивања настала су још четири у Србији, тамо где их до сада није било и то је увек добро, важно је да трају.
Међу 215 бораца, у Шапцу ће бити и седам појединаца и једна екипа која ће на опреми имати заставу Србије. Која су очекивања од њих?
- Сви су млади, на прелазу из кадетске у јуниорску конкуренцију која је много јача. Бићемо задовољни ако два мачеваоца прођу међу 16 најбољих. Наша стратегија је усмерена ка сениорима, а јуниори су само међуфаза. Претходне године смо имали једно пето место у Европи, Јована Живановић, а план је да ове године у Сочију освојимо бар једну медаљу.
Колико смо далеко од светског врха?
- Јесмо далеко, али ближе него што су разлике у улагању. Наш најбољи представник међу мушкарцима је између 50. и 60. места на ранг-листи. Немамо медаље са највећих смотри, али Светски куп је добар пример. Бодови за ранг-листу се освајају само на осам такмичења, од којих су само три у Европи, ми немамо ресурсе да шаљемо представнике на далеке дестинације.
Вештина мачевања увек је повезивана са богатством и дворовима, да ли је и овај спорт скуп како влада мишљење?
- Апсолутно не, захтева слична средства колико и сви други, разлике су годишње минорне. Опрема у фудбалу се мења на годишњем нивоу, а кошта исто колико и наша опрема. Цена опреме у мачевању је око 300 евра, траје док се не прерасте, не треба да се купује све одједном, а већина клубова има своју опрему спремну за нове чланове током обуке.
Које државе су најбољи репрезенти мачевања и примери које треба следити?
- Италија, Русија, Мађарска, Немачка. Једна Италија има 11.000 регистрованих бораца, безброј медаља, стотине клубова и неколико милиона евра буџета. Код нас се такмичи 16 клубова и имамо око 300 бораца. Ипак, ми смо оптимисти. Баш “Церски јунаци” су клуб који треба да послужи као пример функционисања у нашем спорту. Иако млад, већ је успешан, а од његовог оснивања настала су још четири у Србији, тамо где их до сада није било и то је увек добро, важно је да трају.
Најновији број
18. април 2024.
