НАВИКА, ЧЕСТО, ЈАЧА ОД ЗДРАВЉА

Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут” 2016. године спровео је истраживање о навикама људи у Србији и резултати нису охрабрујући. Учесталост пушења у нашој земљи већа је од европског просека, а према последњим подацима 35 одсто одраслог становништва редовно конзумира цигарете. Подаци добијени из наведеног истраживања су показали да је више од половине становништва изложено дуванском диму у затвореном простору, најчешће у својим домовима, код пријатеља и рођака. Овако високој изложености, посебно на местима на којима није забрањено пушење доприноси висока толерантност друштва према употреби дувана. Ипак толерантност према дуванском диму разликује се у зависности од нивоа образовања испитаника и указује да у домаћинствима где су високообразовани мање је заступљена конзумација цигарета. Статистика такође показује да је међу пушачима већи број мушкараца, особа средњих година и незапослених. Без обзира на пол, старост, образовање последице излагања дуванском диму исте су за све. Рак плућа, инфаркт миокарда, мождани удар, срчана смрт, настанак астме и других обољења дисајних органа, само су неке од болести које изазива дувански дим.
У току дана активни пушач попуши између 11 и 20 цигарета и више од половине њих не размишља да престане. Они који не желе да престану да пуше, као разлог истичу задовољство које им пушење причињава, док утицај околине нема већи значај за њих.
У просеку попушим десетак цигарета дневно, јер сам навикао и уживам у томе, посебно уз кафу. Никада нисам покушао да престанем иако знам да је дуван шетан за околину. Избегавам да пушим у затвореној просторији и аутомобилу, поготову у присуству деце. И сам имам мало дете, тако да се трудим да га не излажем дуванском диму, јер знам колико је штетан – рекао је Милош Обреновић.
Тек сваки двадесети пушач озбиљно размишља о одвикавању од цигарета, али мали проценат успе у својој намери. Разлози које најчешће наводе за свој неуспех су сувише јака навика, утицај околине и недостатак мотивације.
Штетност цигарета по здравље и финансијски моменат су пресудили да покушам да се одвикнем. У својој намери био сам делимично успешан и на једанаест месеци сам оставио цигарете. Утицај околине, слаба воља утицали су на то поново почнем да пушим. Мислим да је воља ипак пресудна у процесу одвикавања и можда ћу поново покушати – навео је Марко Петровић.
Скоро сваком другом становнику изложеност дуванском диму смета независно од места на којем су изложени. Више од трећине становника сматра да би требало у потпуности забранити пушење или оставити могућност пушења у физички одвојеној просторији. Грађани Србије у великом проценту подржавају Закон који штити децу од изложености дуванском диму. Ипак ово су само статистике, а реалност је мало другачија.
Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму је у Србији на снази од 2010. године.Овај Закон забрањује пушење на радним и јавним местима, у јавном превозу, док је за угоститељске објекте предвиђен изузетак за цели угоститељски сектор који омогућава пушење у угоститељским објектима.

Глад за никотином
У основи пушачке зависности стоји глад за никотином. Иако је никотин само један од преко 4.000 хемикалија пронађених у диму цигарете, он на људски мозак делује као дрога. Апсорбује се кроз кожу и слузокожу, а до мозга стиже у року од 10 секунди након увлачења дима из цигарете. Никотин активира мождане ћелије у мозгу које су задужене за осећај задовољства и повећава ниво допамина.

“Одрасли пуше
и мене гуше”
У Србији се више од 20 година сваког 31. јанара се обележава Национални дан без дуванског дима. Низом активности јавност се упозорава на штетне ефекте употребе цигарета и излагања дуванском диму. Овогодишњим слоганом “Одрасли пуше и мене гуше” стављен је акценат на опасности којима су млади изложени удисањем дуванског дима из окружења. Лекари упозоравају да безбедан ниво изложености диму не постоји, посебно за децу и непушаче.