СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА
НА КАРЦИНОМ СЕ МОЖЕ УТИЦАТИ
Светски дан борбе против рака сваке године се обележава 4. фебруара. Ове године се завршава трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу“ која је имала за циљ да скрене пажњу како појединца тако и заједнице да могу да утичу на смањење ове најтеже болести данашњице.
Процене Светске здравствене организације су да ће наредних 20 година највећи пораст у оболевању и умирању од рака бити у неразвијеним и средњеразвијеним земљама у којима је животни век становништва све дужи, а социјалне разлике све веће. Карцином грлића материце биће водећи у неразвијеним земљама, због великог броја заражених хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања имунизације од овог вируса и адекватних превентивних, односно скрининг програма. Начин живота, односно пушење, алкохол, недовољна физичка активност и неправилна исхрана и даље ће бити узрочник највећег броја карцинома у средњеразвијеним земљама, тако да ће тамо становништво оболевати од рака плућа, дојке и дебелог црева.
Око 40 одсто малигних болести може бити избегнуто здравијим начином живота, ту се пре свега подразумева престанак пушења, ограничено конзумирање алкохола, одржавање просечне телесне тежине здравом исхраном и вежбање, непретерано излагање сунцу и заштита од инфекција које могу изазвати рак.
Према подацима Међународног удружења за борбу против рака око 20 одсто новооткривених карцинома годишње изазвано је вирусним или бактеријским инфекцијама. ХПВ доводи до рака грлића материце, хепатитис Б или Ц доприносе настанку карцинома јетре, Епштајн-Бар може изазвати Буркитов лимфом (карцином лимфног система), а рак желуца може бити изазван хеликобактеријом.
Пушење, прекомерна тежина, неправилна исхрана, недовољна физичка активност и претерана конзумација алкохола узрок су око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести.
Годишње се у Србији просечно дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а од карцинома умре више од 20.000 људи. Мушкарци у Србији највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, а жене од рака дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.
На више од 80 одсто малигних болести може се утицати променом фактора ризика одговорних за настанак болести. Ако до болести дође може се утицати на њен исход и то раним откривањем, адекватном терапијом и рехабилитацијом.
Један од основних проблема у Србији је непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у превенцији и раном откривању рака из развијених земаља.
Процене Светске здравствене организације су да ће наредних 20 година највећи пораст у оболевању и умирању од рака бити у неразвијеним и средњеразвијеним земљама у којима је животни век становништва све дужи, а социјалне разлике све веће. Карцином грлића материце биће водећи у неразвијеним земљама, због великог броја заражених хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања имунизације од овог вируса и адекватних превентивних, односно скрининг програма. Начин живота, односно пушење, алкохол, недовољна физичка активност и неправилна исхрана и даље ће бити узрочник највећег броја карцинома у средњеразвијеним земљама, тако да ће тамо становништво оболевати од рака плућа, дојке и дебелог црева.
Око 40 одсто малигних болести може бити избегнуто здравијим начином живота, ту се пре свега подразумева престанак пушења, ограничено конзумирање алкохола, одржавање просечне телесне тежине здравом исхраном и вежбање, непретерано излагање сунцу и заштита од инфекција које могу изазвати рак.
Према подацима Међународног удружења за борбу против рака око 20 одсто новооткривених карцинома годишње изазвано је вирусним или бактеријским инфекцијама. ХПВ доводи до рака грлића материце, хепатитис Б или Ц доприносе настанку карцинома јетре, Епштајн-Бар може изазвати Буркитов лимфом (карцином лимфног система), а рак желуца може бити изазван хеликобактеријом.
Пушење, прекомерна тежина, неправилна исхрана, недовољна физичка активност и претерана конзумација алкохола узрок су око 30 одсто свих смртних исхода од малигних болести.
Годишње се у Србији просечно дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, а од карцинома умре више од 20.000 људи. Мушкарци у Србији највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате, а жене од рака дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.
На више од 80 одсто малигних болести може се утицати променом фактора ризика одговорних за настанак болести. Ако до болести дође може се утицати на њен исход и то раним откривањем, адекватном терапијом и рехабилитацијом.
Један од основних проблема у Србији је непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава у превенцији и раном откривању рака из развијених земаља.
Најновији број
25. април 2024.
