Култура сећања

Професор доктор Елиезер Папо у понедељак посетио је Шабац и том приликом у Музеју шабачких Јевреја поставио мезузу, након чега је одржао предавање о уметности и традицији сефардских Јевреја.
На вратима некадашње синагоге постављена је мезуза, симбол сваке јеврејске куће и храма, а садржи свитак са исписаном молитвом за добробит и благостање.
-Имамо изузетну част да је професор доктор Елиезер Папо у Шапцу. Он је предавач на Универзитету у Негибу и нерезидентални је рабин за Босну и Херцеговину. Замолили смо га између осталог да постави мезузу на улазна врата у синагогу – навео је Бранислав Станковић, кустос историчар.
Кућа молитве за Јевреје нема само религијски карактер, она је зборница, училиште, склониште и место окупљања чланова заједнице. Простор старе шабачке синагоге из 19. века реконструисан је и адаптиран у Музеј шабачких Јевреја крајем протекле године у оквиру пројекта “Еурека”.
-Култура сећања је изузетно важна тема културне политике града Шапца. Музеј шабачких Јевреја је формиран због тога да би се континуирано бавили проучавањем и одржавањем сећања на јеврејску заједницу у Шапцу која је заједно са нама стварала мит о Малом Паризу. Узбудљивом, иновативном граду Србије – рекао је Игор Марсенић, члан градског већа.
-Ово је први пут да долазим у синагогу након што је претворена у музеј. Ово је једна прелепа иницијатива да град Шабац сачува успомену на своје грађане Јевреје који су страдали за време немачке окупације. Мали број преживелих успео је да се пребаци у Израел. Данас у Шапцу више нема Јевреја, али град се труди да сачува сећање на њих – истакао је професор Елиезер Папо.
На одржаном предавању присутни су могли чути више о сефардској култури, обичајима и духовите приче о Јудејском народу.
-Средњовековна уметност, како јеврејска, тако хришћанска и исламска махом се врти око религије и украшавања богослужбених предмета. Самим тим и сефардска уметност се базира на томе – рекао је професор Елиезер Папо.
Јевреји у Србији присутни су од изгнанства са Иберијског полуострва, а први званични подаци о стално насељеном Сефарду у нашем граду датирају из 1572. године. Почетком 19. века јеврејска заједница у Шапцу постаје све већа. Сусрет Срба и Јевреја дао је велики допринос напретку града у свим доменима друштвеног и културног живота. Поједини припадници Мојсијеве вере својим радом и стваралаштвом су превазишли границе Шапца. Аврам Винавер, Станислав Винавер, Оскар Давичо, Бата Коен, као и многи други оставили су дубок траг у историји и допринели да српска култура буде оно што јесте данас. Ипак Други светски рат зауставио је развој и напредак јеврејских заједница широм Европе. У тим тешким временима Шабац је показао да је град отвореног срца и примио 1.200 Јевреја из Кладова. Нови становници брзо су се интегрисали у друштво, али је немачка окупација прекинула суживот. У јесен 1941. године већи део Јевреја је одведен у логор и касније стрељан. Током послератног периода у Шапцу живеле су само две јеврејске породице и њихови потомци напустили су град 1992. године, преселивши се у Израел.
Сефарад на хебрејском значи Шпанија, тако да се термин Сефарди у ужем смислу односи на Јевреје који су прогнани 1492. године са Иберијског полуострва.