Подгрејана сарма боља од рипањске пљескавице

Српски бирач, а нарочито београдски, изузетно је размажена категорија. Ова теза је више пута у пракси доказана.
Ближе се и ти београдски избори и овога пута ће број апстинената доказати ту врсту размажености. Да се разумемо, није да баш нису у праву, ти размажени бирачи, али онда немају моралну одговорност да се љуте на постојећи режим, јер га својим неизласком посредно подржавају.
Тешко је бити опозициони вођа у овом тренутку. Ако се сви договоре, онда увек имате оне коментаре – нећу да гласам, јер су ту десничари, нећу да гласам јер су ту „жути“, нећу да гласам јер је ту неко ко је већ био на власти и тако у круг. И то је, да се разумемо, такође легитимно. Легитимно је и то да се бирачи буне што сви нису заједно. Коме сада угодити? Опозициона понуда за београдске изборе никада није била садржајнија и опет не ваља. Ако не одговара ДС, ту је Ђилас, ако ни он не одговора ту је „паткица“, ако треба мало тврђи став ту је „цензус коалиција“. Све ове набројане варијанте извесно би требало да пређу београдски цензус. Значи понуда је разноврсна.
Проблем је што никако да признамо себи да је мало тога горе од овога што имамо на власти и што су њихови гласачи дисциплиновани попут Вулинове војске. Када те две чињенице укрстите, просто се запитате шта ће председнику Србије троипосатна бламажа на телевизији Хепи. Разумемо да је то јаче од њега. Не постоји забележен случај да неки политичар дође на телевизију и да интервју траје колико он хоће, све док јадан не занемоћа од сопствене приче. Опозиција, и овако разједињена не добија шансу ни на кашичицу и то је тег којим је успорена на старту сваке изборне трке. Када се у ту трку упустиш, онда као што је рекао покојни Небојша Глоговац – изађи на терен и победи. Нема друге.
Највећи савезник ове власти није ни поменути Вулин, ни громадни Дачић, нити вечни Расим. Њихов највернији сапутник је господин апстинент. Њега треба пробудити, њега треба анимирати, њега треба убедити. Без њега, тог једног разочараног и успаваног бирача треба довести пред папир са листом имена која учествују на избору.
Покушавајући да једном младом човеку објасни како то баш и није тако, наш познати глумац Никола Ђуричко му је рекао да такав став може да се упореди са ситуацијом да се налази на игранци и да му се од свих девојака ниједна не свиђа.
- А, шта ако сам са сваком од тих девојака био – одговорио му је млади гласач ове земље.
Ето проблема, зар не? Да ли је? Може да се сагледа на овај проблем и из другог угла. Кажу, они који су пробали, да је много лепо када се поново спојите са бившом љубави. Тако нешто, на жалост или на срећу, нисам имао прилику да пробам, али сам сигуран и више пута пробао – подгрејана сарма је вишеструко боља од бљутаве пљескавице која се бесплатно дели у београдском насељу Рипањ.