НЕКОМЕ БЛАТО, А НЕКОМЕ БОЉИ ПРИНОСИ

Пшеница засејана јесенас у добром је стању и већ се избокорила, али добро би јој користио снежни покривач. Он би јој донео и неопходну влагу. Процењује се да је чак 80 процената површина засејано у оптималном року али и “семеном са тавана” што није добро. Пшеница, за разлику од кукуруза, трпи мање штете од суше али има и одређене захтеве према води. Са еколошког и географског становишта, ипак је култура која се може гајити на подручјима која имају различит распоред падавина, што се последње деценије и дешава у региону. Агротехничке мере ће сигурно омогућити бољу резерву пшенице влагом .
-Идеал је да би се добио квалитет и квантитет, да цео земљишни хоризонт буде богат довољним количинама влаге како би коренов систем лако продирао кроз њега. Но, утрошак воде по јединици површине јако се мења. Омогућавањем акумулације веће количине влаге у земљишту биљке су развијеније, а самим тим оне јаче и троше воду. Морамо нагласити да зрно у самој сетви, ако влага падне испод 30 процената од пуног водног капацитета, клијање скоро прекида. Ако је недостатак влаге у земљишту током бокорења и на крају бокорења формирање класића биће мањи као и дужина класа. Недостатак влаге у првих десет дана клас може да буде одличан, али број оплођених цветова и број зрна ће бити редукован, а нарочито у време класања и цветања услед недостатка влаге увећава број неплодних класића, каже пољопривредни стручњак Дарко Симић.
Критични периоди недостатка влаге за пшеницу су сетва и ницање, али ипак и мале количине влаге неће негативно утицати на ову фазу. Ако су количине падавина од класања до зрења оптималне то ће повољно утицати на хектолитарску масу.