ЧИ ХО

На пружену руку одговорио је пруженом руком, али је поштовање указао на посебан, далекоисточњачки начин, наклоном. Уз изговорено “Ћао” рекао је Чи Хо. Да, представио нам се двадесетогодишњи теквондиста из Јужне Кореје. Протекла два месеца боравио је, у оквиру студентске размене, у Шапцу. У ТК “Шабац”. Код свог домаћина Јована Дедића усавршавао је вештину, преносио знање млађим члановима клуба и упознавао, колико може нову културу и поднебље. Први пут је напустио отаџбину и отишао далеко.
- Чи Хо је студент Националног универзитета за спорт, што у Кореји значи за теквондо. То је њихов национални спорт, деца га уче у основној и средњој школи, неколико милиона људи се бави овом вештином. Имају обавезу да дођу у Европу и ово му је први излазак ван полуострва – истиче Јован Дедић.
Српски језик је тежак за учење, енглеским није стигао да овлада, те је директна комуникација тешка, ипак, по која реченица укаже на суштину.
- Лепо је много овде. Људи делују срећно, дружељубиво. Волео бих да дођем опет на лето – реч по реч, уз нешто гестикулације и мало мимике, казује Чи.
- Прва импресија коју је поделио са мном била је да је Србија много богата земља. Прошао је поред свадбе и видео пуно лепо обучених, дотераних људи на једном месту и није могао да верује. У Кореји тога нема, а призор је повезао са материјалним богатством – наставља, кроз осмех, Дедић.
Синоћ је полетео кући, морао је, због војне обавезе која каже да са 20 година сваки Корејанац мора на одслужење војног рока. О Корејском полуоству углавном слушамо кроз вести о напетој ситуацији између севера и југа. Док ми склапамо делиће информација творећи целине узрока у нашој интерпретацији, неколико речи госта је довољно да укаже на узбуркане реке међу истим народом, истим за наше поимање.
- Ја Јужна Кореја – изговара на енглеском показујући прстом на себе.
Покушавамо различитим комуникационим каналима да га питамо може ли да препозна некога из Северне Кореје. Почињемо реченицом: “Када видиш некога из Северне Кореје...”
- Не видим их, не желим да их видим – изговара Хо, оставивши неизговореним, а опет одговореним, крај нашег питања „... по чему га разликујеш од некога из Јужне Кореје?”.
- Велика је мржња међу њима, велика чак и за наше поимање нетрпељивости какву осећамо на Балкану – појашњава Јован Дедић који је више пута боравио у Јужној Кореји.
Кофера пуног успомена отиснуо се кући, а гост наше редакције, са својим домаћином и тренером био је два дана пре поласка.
- Биће суза сигурно, везао се за нас и ми за њега, славили смо и рођендан заједно. Помогао је и нашој Ани Тијанић да буде друга на Амбасадор купу, да се директно пласира на ЕП за кадете. Дивна два месеца за нас због њега, а верујем и њему уз нас.
Ускоро ће породица и другари другог краја планете слушати приче о Шапцу и Србији као месту пуну страницу удаљену на атласу, самим тим зачињеном мистиком. Између редова скриваће се жеља за повратком. У споју различитих култура, заборав не постоји, а једнако инспиришу и сличне и различите ситнице.