Инфо

8. март 2018.8. мар 2018.
ИЗБОРНИ РЕЗУЛТАТИ У БЕОГРАДУ НАПРЕДЊАЦИМА ДОНЕЛИ КОМОТНУ ВЕЋИНУ, А ОПОНЕНТИМА НОВИ ЗНАК ПИТАЊА

ВУЧИЋ УЧВРСТИО ВЛАСТ, ЂИЛАС НОВИ ЛИДЕР ОПОЗИЦИЈЕ

Комплетан државни апарат, сви републички и градски ресурси су искоришћени максимално у кампањи. Опозиција без присуства у медијима, ДС и радикали без цензуса. Бирачи послали јасну поруку – или се уједините или бојкот
Избори за град Београд завршени су убедљивом победом Српске напредне странке. Поред високог резултата СНС, ове изборе су обележили и катастрофални резултати парламентарних странака од којих ниједна опозициона није прешла цензус од 40 и кусур хиљада гласова.
Но, кренимо редом. Озбиљно је горело под ногама „неприкосновених“ напредњака у Београду. Комплетан државни апарат, сви републички и градски ресурси су искоришћени максимално у кампањи, мноштво поклон-пакета је подељено лаковерним бирачима, а о пљескавицама у Рипњу да и не говоримо. Неко би рекао – право власти, многе друге власти су се тако понашале, итд. Не бисмо се сложили да је баш тако, али нека буде. СНС је максимално злоупотребила све расположиве и доступне медије у своје сврхе. Само последњег дана кампање, у четвртак 1. марта, председник свих грађана Србије и носилац листе СНС за београдске изборе Александар Вучић, провео је више времена сам на телевизијама са националном покривеношћу, него сви опозициони кандидати заједно током месец дана кампање.
Најпре је први пут у новијој историји председник свих грађана био гост јутарњег програма на ТВ Хепи сат времена, а онда увече у специјалној емисији на ТВ Пинк, којој је волшебно смишљен назив „90 минута са председником“, и то сат и 47 минута. У међувремену је био у Софији и о томе су сви електронски медији извештавали. Током те кампање, вероватно да Небојша Стефановић, Синиша Мали, Горан Весић, Зорана Михајловић, Зоран Ђорђевић и главне ведете Вучићеве листе, не могу да преброје своја гостовања на медијима са националном покривеношћу, плус Студио Б. Ако томе додамо на десетине бесплатних концерата Аце Лукаса, нашег Шабана Шаулића и највеће српске мајке Цеце, ко је могао да очекује другачији резултат?
Руку на срце, на Пинку и Хепију је било места и за по којег омиљеног опозиционог кандидата, пре свега за Војислава Шешеља и то бесомучно много, као и за Чедомира Јовановића и муфтију Зукорлића, на кашичицу. Оно мало шансе што је имала опозиција да се представи, вештом напредњачком тактиком надвикивања, није успела да искористи.
Толико делују лицемерне речи нашег председника да је СНС имала неједнак третман на РТС и у другим медијима да за тако нешто у српском језику не постоји адекватан израз. Није, додуше, на нама новинарима да се боримо за бољи третман опозиције у медијима, већ да се боримо за бољи третман нас самих, да имамо право да чујемо и другу страну. Ево само да се задржимо на једној идеји. Колико је могућности на Пинку, Хепију, Студију Б, Првој, О2 и где све још, имао Драган Ђилас да одговори да је највећи лопов кога је мајка икада родила у Србији? Колико је могућности на тим истим медијима имао други Драган, Шутановац, да одговори о оптужбама за пашњак? Колико је могућности имао Бошко Обрадовић да одговори да је највећи силеџија у Србији? Добро, Бошко је имао дуел са Шешељем на Студију Б и мало на РТС, да будемо искрени. Господо политичари, у 21. веку у Србији ништа вам неће пасти са неба, морате сами да се изборите за основна демократска права.
Постоје на десетине снимака како су довожени „увезени“ бирачи у престоницу да обаве „своју“ грађанску дужност, као и десетине снимака ригорозне контроле, бугарских возова, проверавања, паралелних спискова и свега тога. Али, све је то просуто млеко. Тиме морају да се баве политичке странке, нарочито пре избора.
Оно што је мало нејасно, то је чињеница да у Београду малолетног становништва има свега 70.000, а то је просто немогуће. Имале су, међутим, демократске снаге ове земље од 1997. године, па све до 2012. могућност да среде те спискове, али свака коза воли да чува купус.
И још једна ствар када је реч о СНС. Знао је јако добро Вучић да са именом било ког напредњака као носиоца листе на изборима у Београду, Бору, Аранђеловцу и Севојну, не може да се нада добром резултату, па је позајмио своје име, тело и глас својима и победио. Да ли је могуће да најбољи градоначелник у историји Београда није завредео да се нађе на челу листе, да буде носилац, него га у недељу увече на прослави у Старом Меркатору видесмо у трећем реду раздраганих напредњака. Вешто су сакривени и Синиша Мали, и Горан Весић, и сви они иза доктора, глумаца, спортиста и једне балерине. Кукавички, али је дало огроман резултат.
Друга листа по освојеним гласовима је била она коју је предводио Драган Ђилас. Највећи успех те листе је вероватно слоган који се појавио на видео биму у њиховом штабу по завршетку гласања – Србијо, почињемо. Ова листа, предвођена некадашњим градоначелником, освојила је 19 одсто гласова, што може да изгледа мало, али није. Мало је било месец дана кампање да се спере све блато које је бачено на ту листу. С друге стране, нико у опозицији нема више гласова. Треба искулирати једно време, а онда се бацити на озбиљан посао. Народ је својим ставом према гласању послао јасну поруку – или се уједините на изборима, или их бојкотујте. Треће не постоји. Ко не буде схватио да је Ђилас тај који има шансу да уједини и предводи опозицију проћи ће у будућности попут Демократске странке, Демократске странке Србије, Доста је било и Не давимо Београд. Двери су друга прича. Они су хтели, али их други нису хтели.
Такву судбину би ускоро могао да доживи и Александар Шапић. Таман када се изјаснио да неће са напредњацима, пожурио је да се дистанцира и од опозиције. Сада је успео да дође до осам, девет одсто, али да ли ће на неком следећем одмеравању снага да пребаци преко цензуса, тешко без озбиљне организације и јасне политике.
Ивица Дачић и социјалисти, са све Драганом Марковићем Палмом, али без Крке, требало би да се поклопе ушима и да иду у прву цркву и запале свећу, да ли Богу или Талији свеједно. Преполовили су резултат од пре четири године, али су преживели. „Црвени кмери“ који нису више ни толико црвени, нити су кмери, преживели су овај тежак тест, али за мало. Дачић се, међутим, весели и серири и не оставља утисак достојанства. Није то ни лако, јер та екипа је од ’45. године до данас била без власти можда шест месеци.
И сада долазимо до најтежег дела. Исподцензусних резултата. Први на тој листи је коалиција ДЈБ-Двери. Ако је неко заслужио да пређе цензус, онда је то био Бошко Обрадовић. Борио се и изнад својих могућности. Чак је извео перформанс последњег дана када су многи пали на то да га је Марић звао на дуел. И да га је звао, Обрадовић је толико виспрен да би схватио да је то неко зезање. Ако ништа друго, дао је пун допринос да највећа штеточина на српској политичкој сцени Војислав Шешељ доживи још један изборни дебакл. Потпомогнут максимално медијима који су под Вучићевом хиперконтролом, Шешељ није успео ни да се приближи цензусу. Бирачи су вероватно размишљали што да гласају за њега када имају Вучића. Остварио је он, међутим, маестралан успех, освојивши више гласова од Љубише Белог Прелетачевића и то чак 81 глас. Огроман успех, зар не?Највеће изненађење и то негативно је свакако резултат ДС. Чак и кладионице су прогнозирале да ће демократе да освоје нешто изнад седам одсто. Цензус, према њиховим квотама, за ДС уопште није био упитан, али, ето, десило се. То је вероватно највећи промашај на овим изборима. Сигурно је да кладионице то много мање боли него Драгана Шутановца и компанију. А, када смо већ код Шутановца, шта рећи? Он пре свега мора да поднесе оставку, јер је преузео одговорност ставивши себе, храбро морамо да кажемо, као кандидата за градоначелника. Прва реченица коју је изговорио у изборној ноћи морала је да гласи – Преузимам одговорност на себе и подносим неопозиву оставку. То није рекао, нити ће можда рећи, али то онда мора неко други да уради уместо њега. ДС је странка која је дала највећи допринос у борби за демократију и платила највећу жртву. Сада је на корак од заборава у којем већ годинама спава Српски покрет обнове. Било би можда добро за Србију да тако велика странка преживи, али легитимно је и мишљење да ће можда све бити боље ако је нема. Један од људи који се залагао за јединствени наступ опозиције из редова ДС је и шеф шабачких демократа и заменик председника Извршног одбора ове странке Душан Костадиновић. Он је још на седници Главног одбора ДС у Шапцу у децембру говорио о значају окупљања опозиције и тешким одликама које су у том циљу донете у Шапцу. Он је алудирао на одлуке које је требало донети у Београду за предстојеће локалне изборе. Костадиновић је помињао Шабац као пример жабе која се морала прогутати 2016. године и заједно је са свима онима који су ДС у Шапцу напустили после Ђиласовог преузимања странке успели, међу ретким у Србији, да победе напредњаке. То је био рецепт који Шутановац није хтео да примени. Зашто? Много је могућих одговора. Можда сада исплива као истинита прича да је он био тајни Вучићев адут, да су се нешто договорили о чему је брујала опозициона београдска чаршија. Видећемо. Он свакако, и сви они који су навијали да се иде посебно на београдске изборе, дужни су да својем чланству и бирачима објасне зашто им је прихватљивији био Борис Тадић, који је урадио то што је урадио 2014. године својој странци, од Драгана Ђиласа. Да су прихватили позив да се нађу на тој листи, могли су да имају највише одборника у тој групацији данас. Овако су освојили 2,2 одсто. Нејасно је да погазите сујету са Тадићем, а не и са Ђиласом без обзира што су Борис Тадић и Шутановац кумови. Није демократама крив ни Ђилас, ни Не давимо Београд, већ су сами себи криви пошто су изабрали да не прогутају жабу са Ђиласом. Бивши председник државе, бивши премијер и бивши министар одбране добили су девет пута мање гласова од бившег градоначелника, бившег заштитника грађана и бившег министра спољних послова. Симптоматично је и то да Шутановчева листа није била изложена нападима у мери у којој је то био случај са овом другом. То исто говори у корист чаршијске приче о директном дилу између Вучића и Шутановца. Понављамо још једном – незваничне приче.Можда је највећи губитник ових избора – бирач. Он је био веома конфузан. Пре годину дана ДС је подржао Сашу Јанковића, онда се Јанковић одрекао те подршке и спојио се са Вуком Јеремићем, а Шутановац изабрао Зорана Живковића и Тадића који се поново нашао са две Весне – Пешић и Водинелић, у истом колу које су директно позивале на негласање за њега 2012. године. Морамо да разумемо и тог збуњеног бирача коме није лако. Лакше му је да окрене главу него да се смара проблемима у опозицији.
О осталима не вреди трошити речи. Врхунац блама је свакако да је шабачка Руска странка освојила више гласова од једног ЛДП Чедомира Јовановића који је успео и то, да освоји мање гласова него што је било потребно потписа да би се предала листа. Кажу да је на свом бирачком месту успео да освоји само два гласа!?
После ових избора свима је потребан, пре свега, одмор и известан период медитације не би ли се сви дубоко у себи замислили шта и како даље, јер овако да иде – не иде. А, пред нама су много велика искушења.
Бројке и математика
Бројке са недељних избора су више него занимљиве. Нада да ће изаћи више од 900.000 бирача се још у току преподнева изјаловила. Опште је мишљење да СНС има известан корпус бирача и да нема ни промила шансе да се он смањи или повећа. При већој излазности њихов резултат од 45 одсто би пао испод 40, а СПС би тешко прешао цензус. Већој излазности су се понадали опозиционари, верујући да су управо њихови бирачи ти који су у највећем делу апстиненти. СНС и СПС су на председничким изборима пре годину дана освојили 403.000 гласова, а у недељу су, ипак, освојили нешто више – 416.000. То је податак који треба да забрине опозицију.

Кад посланица мора
да се слика
Каквим су се све средствима служили у владајућој коалицији у Београду, то је тек посебна прича. Ми вам спомињемо два примера. Замислите да се и једна народна посланица Дубравка Филиповски сликала са личном картом и заокруженим бројем један на гласачком листићу. Шта су тек морали да раде они мученици који нису државни функционери? А, други пример је маестралан. Убеђивали су нас месецима да државна каса у Београду никада није била пунија, а онда је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, одлучило да одобри Градском центру за социјални рад у Београду 208.500.000 динара за исплату једнократне новчане помоћи за најугроженије становнике са територије главног града и то 13.900 особа по 15.000 динара. Ова одлука је донета 11 дана уочи избора.

Мали одрадили за великог
За београдске изборе се кандидовало чак 24 листе. Било је ту свега и свачега, али једно мора да буде сасвим јасно. Сви они који су се кандидовали, а свесни су тога да нису могли да пређу цензус, радили су директно за Вучића, и ту нема никакве приче. Половина тих гласова припала је, по Донтовом систему на основу којег се израчунавају мандати за Скупштину, листи Александар Вучић. Чак 20,4 одсто гласова, односно 180.000, је бачено низ ветар. СНС и СПС су заједно освојили 51 одсто гласова, али ће због ових 180.000 гласова у градском парламенту имати чак 75 одсто одборника.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa