УЧЕСТАЛА ТРОВАЊА ПАСА
ЗЛОЧИН БЕЗ СВЕДОКА
Иако Србија има Закон о добробити животиња он се скоро уопште не примењује. Вести о томе да је неко кажњен због злостављања или убијања животиња не да нису честе него би се пре могле наћи у рубрици „Веровали или не“.
Ових дана у Мачванском Причиновићу организовано се убијају пси који су, најмање својом кривицом, завршили на улици. Постоје фотографије мртвих паса. Међутим, сем прича од увета до увета нико не жели јавно да иступи ни пријави случај.
Извор „Гласа Подриња“ жели да остане анониман. Каже, не жели проблеме. Присуствовао је договору да се „проблем реши и то што пре“.
-Видео сам најмање десетак луталица у селу. Прича се да их шинтери довезу и истоваре ту. Онда су почели предлози, да их треба потровати или убијати из пушке и то где год их виде. Договорили су се веома брзо. Нико јавно не каже да је против тога. Чак су помињали да ће постављати и замке за медведе. Страшно је што је за већину људи у селу то потпуно нормално, каже овај мештанин који је забринут „како би се провео“ када би остали сазнали да је разговарао са новинарима.
Други мештанин, који је направио фотографије мртвих паса желео би да случај буде пријављен, али само да се његово име нигде не помиње. Дакле, сведока нема.
Нешто пре Нове године у Горњој Врањској отрован је материјално вредан расни власнички пас. “Тровач” се добро потрудио јер је морао да прескочи ограду дворишта и дође до пса који је био затворен у боксу у посебном објекту. Неколико дана раније у истом дворишту отроване су три мачке, а и неколико власничких паса у комшилуку је повраћало.
Власник отрованог пса није случај пријавио полицији због тога што нису постојали докази. Иако је обдукција пса показала да се највероватније ради о тровању, нико не ради токсикологију за животиње да би се сазнало и чиме је пас отрован.
Питање је само како би се ти који су спремни да убију животињу понашали када би знали да и за убиство човека не би били кажњени.
Они који у оваквим стварима учествују бар прећутно требало би да размисле о томе шта би се десило да на отров наиђе неко радознало дете, јер често делују и преко коже, односно, није их потребно појести.
Из Комуналне полиције апелују на све који имају сазнања о конкретном догађају у Мачванском Причиновићу, или неком другом сличном, да им се обрате, а анонимност ће бити загарантована. На основу прича, а без конкретних података они не могу ништа да предузму.
Ових дана у Мачванском Причиновићу организовано се убијају пси који су, најмање својом кривицом, завршили на улици. Постоје фотографије мртвих паса. Међутим, сем прича од увета до увета нико не жели јавно да иступи ни пријави случај.
Извор „Гласа Подриња“ жели да остане анониман. Каже, не жели проблеме. Присуствовао је договору да се „проблем реши и то што пре“.
-Видео сам најмање десетак луталица у селу. Прича се да их шинтери довезу и истоваре ту. Онда су почели предлози, да их треба потровати или убијати из пушке и то где год их виде. Договорили су се веома брзо. Нико јавно не каже да је против тога. Чак су помињали да ће постављати и замке за медведе. Страшно је што је за већину људи у селу то потпуно нормално, каже овај мештанин који је забринут „како би се провео“ када би остали сазнали да је разговарао са новинарима.
Други мештанин, који је направио фотографије мртвих паса желео би да случај буде пријављен, али само да се његово име нигде не помиње. Дакле, сведока нема.
Нешто пре Нове године у Горњој Врањској отрован је материјално вредан расни власнички пас. “Тровач” се добро потрудио јер је морао да прескочи ограду дворишта и дође до пса који је био затворен у боксу у посебном објекту. Неколико дана раније у истом дворишту отроване су три мачке, а и неколико власничких паса у комшилуку је повраћало.
Власник отрованог пса није случај пријавио полицији због тога што нису постојали докази. Иако је обдукција пса показала да се највероватније ради о тровању, нико не ради токсикологију за животиње да би се сазнало и чиме је пас отрован.
Питање је само како би се ти који су спремни да убију животињу понашали када би знали да и за убиство човека не би били кажњени.
Они који у оваквим стварима учествују бар прећутно требало би да размисле о томе шта би се десило да на отров наиђе неко радознало дете, јер често делују и преко коже, односно, није их потребно појести.
Из Комуналне полиције апелују на све који имају сазнања о конкретном догађају у Мачванском Причиновићу, или неком другом сличном, да им се обрате, а анонимност ће бити загарантована. На основу прича, а без конкретних података они не могу ништа да предузму.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
