ГДЕ ПОРАНИ БАБА МАРТА

Зима, која је добрано одмакла, приредила је списак изненађења, неко би рекао празне друге стране листе изненађења. А мудри су зборили да снег не може негде горе остати већ пасти где је речено. Али на лепо се брзо навикне. Измами у њиве да сеје што иде ранога пролећа у земљу, загрне, и пре стигне до тезге и најслађег првог новца. Заштићено најлоном што би струка рекла, мада има у супротних мишљења, тек хектари кромпира и такозваног јесењег сада се нашло у плодној земљи. Воће зимски орезано, као момачки ошишано, неки би рекли војнички и тако редом. Бројни послови и уз мишљење већ речене струке. Вапило се за снегом, а као да чу, појави се у завидним надевима, истина од краја до краја. Гле, радости.
Ледени дани који уследише следише и мисли и дело, што би рекли времешни. Неко додаде, где порани Баба Марта. Где урани предање о бани и јарићима. Нимало примерени коментар о зими и њеној немоћи да се морала вратити и позајмити дане од наредног месеца. Тек да не буде апри ли ли ли. Ово је нешто раније, али довољно да опомене и стави до знања да колико год гледали на кратке прогнозе, изненађење стигне и раније. Брзо се заборавило предање да зелен Божић по правилу значи бео Ускрс. Да ли ће тако и бити, видећемо, али следи промена од пролећа до јаче зиме наводи на такве мисли.
Бројне су приче о томе колико су јаке зиме доносиле и лепоте у зимским дружењима и свакојаке свечарије до оне прастаре да снег не пада да покрије брег већ...
И ту долазе на ред стари приповедачи. Подно Цера, у дугим ноћима, тече прича уз врућу ракију, да се уз бројна предања истичу она о љубавима у раму белине која опет на месечини наслути студеним прстима и тешке крајеве романси. Али има и оних других. Волели се момак из богате куће и сирота девојка. Он имао санке и бесне белце, она румене образе и претесан јелек. Сретали се у далеком шумарку, у дане када се пространство шума мерило сатима хода до првог пропланка. И тако из ноћи у ноћ. Приметише очеви и мајке да чељади ноћу нема и пођоше у претрагу. Богати да се брука не прочује, а сироме да укаљан образ не поквари и онако ретке прилике за удају. И тако, из ноћи у ноћ, док студен беше све већа. А недалеко од заљубљеног пара јелен и кошута тражили које скровито зрно или сасухлу траву да се са студени изборе. Пара им избијала из носа, па у потрази већ времешни родитељи помислише да су своје нашли. Гневни газда са једне стране запуца у правцу топлог облачка из ноздрва дивљачи што упозори љубављу опијене, па стругнуше у ноћ вихорно иза ухрањених белаца и санки окованих мразом. Дошавши на место које је бесни кулак гађао нађоше трагове санки и устрељеног јелена, обасјаног погледом уплашене срне, која се није мицала од свог рањеног сапатника у ошрој зими. Стигоше и отац и мајка лепоте девојке. Загледаше се једни у друге, па опет газда потеже кубуру. Испречи се мати и рече само Доста ... Остало пређе у праву легенду у којој су дуго зборили о лепоти младости и све преточили у свадбу о Ускрсу уз васцели свет бројних села у којима се ова прича у сећању времешних крије.
Сад да ли снег и даље пада из истих разлога, и да ли студен значи само хлад за руке или много већи за срце, судите сами. И ова добро одмакла зима можда крије сличне приче где су рам за умаћи прогонитељима, макар и завидних очију, мобилни телефони, мердевине и брз ауто, тек љубав одолева студени. Неко ће рећи зашто бежи кад је све ређи пример да се витешки бори за руку лепоте, него да тај данак плаћамо сви све мањим бројем нејачи, која машта о животу и од зиме преко пролећа, лета и јесени о свему што у причи попут ове чују.
А да ли је Баба Марта уранила или само попут утеклих санки из предања послала претходницу, судиће време. Било би лепо да буде зима када јој је време. Сложиће се сви. И да се све ради кад је Бог рекао како кажу стари. Или да се уклопимо у рам текуће појашњење стигне са друштвених мрежа. Што би бака Милија рекла: Нека, море, нека се деца друже...