РАЗГЛЕДНИЦА – САРАЈЕВО
ДУХ ВАЛТЕРА, УЗ МИРИС КАФЕ И НАРА
Све радости и туге је Сарајево преживело. Данас је израстао у модеран град који покушава да живи свој живот растерећен свих проблема
Пре тачно 34 године Сарајево је је био најпопуларнији град у целом свету. Сви који смо тада живели у бившој држави били смо најпоноснији на њега.
Иако делује излизано тако нешто написати, али читав свет се сјатио у главни град Босне и Херцеговине, чланице велике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Домаћин том свету био је чувени Вучко, маскота Зимских олимпијских игара. Цела бивша земља је помогла те Игре, и Сарајево је постало још веће и значајније.
Непуну деценију касније, када су већ почели да бледе сви ти објекти сазидани за Игре, Сарајево се претворило у најгору ноћну мору. Измрцварено трогодишњим ратним сукобима, уништен ментално и физички, тих година поново је био на свим насловним странама и главна вест на телевизијама.
Све ове радости и туге је Сарајево преживело. Данас је израстао у модеран град који покушава да живи свој живот растерећен свих проблема.
Тренд изградње тржних центара је и те како присутан и у Сарајеву. На сваком кораку је изникао по неки, модернији и већи од претходног. Ти центри су стварно велелепни. Један, познат као Једро, за фасаду има огромне лед екране који би бљештали 24 сата да се станари околних зграда нису побунили да им јако светло смета.
Ако се ми хвалимо Бугарима, као најзначајнијим туристима, Сарајлије могу да се похвале гостима из Арапског света. То просто није нормално колико је тих туриста, авантуриста, пословног света, свакодневно присутно на улицама овог града. То се најпре осети по језицима који се говоре на улицама Сарајева, али и по рукама пуних кеса из фирмираних радњи на изласку из већ поменутих тржних центара.
Пуно се капитала слистило у главни град БиХ из тих делова света, пуно је и верских објеката изграђено у последње време. Пуно је и верника, нарочито нових, али све то чини овај град.
Много је и хотела изграђено. Легендарни Холидеј Ин, сада је само Холидеј, поново сија пуним сјајем. Чувена жуто-браон коцка и даље је симбол овог града. Изграђен управо за Олимпијске игре 1984. године сада је реновиран и наставља даље са реконструкцијом. У њему смо се срели и са Дулетом Вујошевићем, легендарним кошаркашким тренером који се сада налази на челу репрезентације ове земље. Пред њима је важна утакмица против Белгије у хали „Мирза Белибашић“ у петак.
Уверили смо се да је Дуле права легенда у Сарајеву. Сви га поздрављају на улици као најбољег јарана. Уз обавезно сликање и широк осмех наш познати стручњак сваком изађе у сусрет.
- Утакмица са Белгијом је пресудна за репрезентацију. Уколико их победимо у Сарајеву имамо велике шансе да се пласирамо у наредну рунду квалификација за Светско првенство – рекао нам је Дуле пре него што је отишао на концерт Ђорђа Балашевића у истој хали.
Писати о Сарајеву, а не поменути Башчаршију, исто је као и бити ту, а не пробати ћевапе. У једном тренутку, нарочито када се шетате поред Бегове џамије имате утисак као да ће иза угла да искочи чувени Валтер. Њега одавно нема. Кажу да је погинуо последњег дана рата током ослобођења Сарајева 6. априла 1945. године и то бранећи електрану која данас носи његово име – Валтер Перић.
Утисак је да је Валтер био и остао заштитник Сарајева. Његов дух провејава сваким делом овог града. На неки начин, вечно су повезани и чине њихову заједничку причу, употпуњену мирисом кафе, ћевапа и цеђеног нара, заиста - дивном.
Без филозофирања о
ћевапима
Када смо се већ дотакли ћевапа, искрено речено, не треба веровати онима који филозофирају. Као, не ваљају више ту ћевапи, није то као што је било некада, итд. Сарајевски ћевап је одличан, ма где био. Нема ту велике мудрости. Пола сомуна, десетка или петица, ситно сецканог лука и чаша домаћег млека сасвим су довољни за право гастрономско уживање. Чувена Петица код Ферхатовића и Жеља на Башчаршији су култна места и ваља их „оверити“. Праве Сарајлије тврде да треба пробати и оне код Аутобуске станице.
Бициклисти уместо боба
Сарајево је пуно симбола из новије историје. Не говоримо само о ратним дешавањима. У центру града је, на пример, означено место на којем је, по чувењу, настала група Индекси. Олимпијских обележја има пуно. Ми смо посетили Требевић где је била чувена боб стаза. Ту стазу сада користе бициклисти када је лепо време за неку врсту само њима знаног екстремног спорта.
Филџан и сач
Отићи из Сарајева без сувенира је тешко. Ако ништа друго, онда барем треба купити филџан за кафу, а није лоше пробати и туцану кафу. Она је јача и специфичнија, кажу, од млевене која је у употреби код нас. На Башчаршији је могуће купити металну скаламерију за најбољи босански сач. Мало ју је тешко носити кроз град, али зарад гурманског уживања, вреди се жртвовати.
Иако делује излизано тако нешто написати, али читав свет се сјатио у главни град Босне и Херцеговине, чланице велике Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Домаћин том свету био је чувени Вучко, маскота Зимских олимпијских игара. Цела бивша земља је помогла те Игре, и Сарајево је постало још веће и значајније.
Непуну деценију касније, када су већ почели да бледе сви ти објекти сазидани за Игре, Сарајево се претворило у најгору ноћну мору. Измрцварено трогодишњим ратним сукобима, уништен ментално и физички, тих година поново је био на свим насловним странама и главна вест на телевизијама.
Све ове радости и туге је Сарајево преживело. Данас је израстао у модеран град који покушава да живи свој живот растерећен свих проблема.
Тренд изградње тржних центара је и те како присутан и у Сарајеву. На сваком кораку је изникао по неки, модернији и већи од претходног. Ти центри су стварно велелепни. Један, познат као Једро, за фасаду има огромне лед екране који би бљештали 24 сата да се станари околних зграда нису побунили да им јако светло смета.
Ако се ми хвалимо Бугарима, као најзначајнијим туристима, Сарајлије могу да се похвале гостима из Арапског света. То просто није нормално колико је тих туриста, авантуриста, пословног света, свакодневно присутно на улицама овог града. То се најпре осети по језицима који се говоре на улицама Сарајева, али и по рукама пуних кеса из фирмираних радњи на изласку из већ поменутих тржних центара.
Пуно се капитала слистило у главни град БиХ из тих делова света, пуно је и верских објеката изграђено у последње време. Пуно је и верника, нарочито нових, али све то чини овај град.
Много је и хотела изграђено. Легендарни Холидеј Ин, сада је само Холидеј, поново сија пуним сјајем. Чувена жуто-браон коцка и даље је симбол овог града. Изграђен управо за Олимпијске игре 1984. године сада је реновиран и наставља даље са реконструкцијом. У њему смо се срели и са Дулетом Вујошевићем, легендарним кошаркашким тренером који се сада налази на челу репрезентације ове земље. Пред њима је важна утакмица против Белгије у хали „Мирза Белибашић“ у петак.
Уверили смо се да је Дуле права легенда у Сарајеву. Сви га поздрављају на улици као најбољег јарана. Уз обавезно сликање и широк осмех наш познати стручњак сваком изађе у сусрет.
- Утакмица са Белгијом је пресудна за репрезентацију. Уколико их победимо у Сарајеву имамо велике шансе да се пласирамо у наредну рунду квалификација за Светско првенство – рекао нам је Дуле пре него што је отишао на концерт Ђорђа Балашевића у истој хали.
Писати о Сарајеву, а не поменути Башчаршију, исто је као и бити ту, а не пробати ћевапе. У једном тренутку, нарочито када се шетате поред Бегове џамије имате утисак као да ће иза угла да искочи чувени Валтер. Њега одавно нема. Кажу да је погинуо последњег дана рата током ослобођења Сарајева 6. априла 1945. године и то бранећи електрану која данас носи његово име – Валтер Перић.
Утисак је да је Валтер био и остао заштитник Сарајева. Његов дух провејава сваким делом овог града. На неки начин, вечно су повезани и чине њихову заједничку причу, употпуњену мирисом кафе, ћевапа и цеђеног нара, заиста - дивном.
ћевапима
Када смо се већ дотакли ћевапа, искрено речено, не треба веровати онима који филозофирају. Као, не ваљају више ту ћевапи, није то као што је било некада, итд. Сарајевски ћевап је одличан, ма где био. Нема ту велике мудрости. Пола сомуна, десетка или петица, ситно сецканог лука и чаша домаћег млека сасвим су довољни за право гастрономско уживање. Чувена Петица код Ферхатовића и Жеља на Башчаршији су култна места и ваља их „оверити“. Праве Сарајлије тврде да треба пробати и оне код Аутобуске станице.
Сарајево је пуно симбола из новије историје. Не говоримо само о ратним дешавањима. У центру града је, на пример, означено место на којем је, по чувењу, настала група Индекси. Олимпијских обележја има пуно. Ми смо посетили Требевић где је била чувена боб стаза. Ту стазу сада користе бициклисти када је лепо време за неку врсту само њима знаног екстремног спорта.
Отићи из Сарајева без сувенира је тешко. Ако ништа друго, онда барем треба купити филџан за кафу, а није лоше пробати и туцану кафу. Она је јача и специфичнија, кажу, од млевене која је у употреби код нас. На Башчаршији је могуће купити металну скаламерију за најбољи босански сач. Мало ју је тешко носити кроз град, али зарад гурманског уживања, вреди се жртвовати.
Н. К.
Најновији број
18. април 2024.
