ВОЛЕЛИ И ГЛУМЕЋИ ЗАВОЛЕЛИ

Историја је забележила. На царском друму, између Сирмијума и градова према мору, беше једно место где цар Трајан оглуве и то место назваше Глушци. Тако каже легенда. Истина је да су Глушци старо и велико село у општини Богатић које чува примат у броју школованих лекара, како у Мачви, тако и ширем простору Србије.
Трагом хронике села
Доктор ветеринарских наука, почивши Илија Симић, рођени Глушчанин у својој књизи, својеврсној хроници села “Глушци, историја села и људи”, бележи 23 имена својих земљака који су титуле академских грађанина стекли мање више на Медицинском факултету, Универзитета у Београду. Многи од њих касније су освајали највиша светска научна признања, објавили научне радове и налазе се на престижним домаћим и светским универзитетима, где преносе и усавршавају своје знање из области медицине. Село нису и никада неће заборавити. Истина, неки ређе долазе, други обавезно за крсну славу или какав други празник. Желе да се присете где су “поникли” и запале свеће прецима који почивају на сеоском гробљу.
Син доктора Илије, признати патолог шабачке болнице Милан Симић кренуо је очевим путем. Породичну традицију наставља на родитељском огњишту, кући у селу. Из ње је стасало доста учених људи. Милан је данас искусан патолог шабачке болнице са вишегодишњим искуством. На избор његовог животног позива највише је утицао стриц Ђорђе Симић. Он је 1970. године основао патологију у Шапцу, а Милана је саветовао да нема ништа од овог посла. Овај се с тим сложио и 1992. године је дипломирао на Медицинском факултету у Београду.
- Неки пре мене су се кратко задржали као патолози шабачке болнице. Ја сам ту 26 година. Јесте тај посао незахвалан, али је фин, чист и нема много одговорности. Истина и опрема је иста као када сам почео, каже Милан, вечно захвалан стрицу на добром савету. И његова ћерка Јелена је пета година медицине.
Први на списку доктора Илије Симића (и његово име је на том списку) је доктор Љубомир Ђ. Симић. Он је рођен 1893. године у породици учитеља Ђорђа Симића. По окончању школовања у Глушцима (основна школа), Шапцу (нижа гимназија) и Београду (богословија), прво је радио као учитељ у Узвећу. Доктор Илија Симић, бележи да је његов старији земљак прошао албанску голготу, а 1925 дипломирао медицину у Прагу. Потом је стажирао у Београду, радио као лекар у Бајиној Башти и Чајетини. У Богатић долази 1936. године. Носилац је албанске споменице. Умро 1962. године и сахрањен на сеоском гробљу у Глушцима.
Непресушан извор
Међу истакнутим Глушачким лекарима је и име доктора Миленка Угљешића, специјалисте гастроентеорологије. Рођен је у Глушцима 1949. године. У родном селу завршио основну школу и како је једном приликом изјавио, баш ту у основној школи је глумећи (играо доктора у школској позоришној представи) заволео медицину.
Медицински факултет у Београду уписао је 1968, а почетком 1974. дипломирао. Интерну медицину специјализирао је 1984. године, потом магистрирао, а 1993. докторирао из области фунгционалних поремећаја жучних путева и панкреаса. Дуго је радио као специјалиста гастроентеорологије у Институту за дигестивне болести клиничког центра Србије и као професор Медицинског факултета у Београду.
Дугом списку глушачких лекара треба додати име педијатра, доктора Милорада Савића. Био је дугогодишњи директор Дома здравља у Богатићу.
- Међу Савићима, поред нажалост почившег, чувеног доктора Мила, поменуо бих и нове снаге, доктора Дејана, докторку Ану, а ту је и моје име. Дипломирао сам 1991. године на Медицинском факултету у Београду. У шабачкој болници сам 27 година. Имам четворо деце. Моји ујаци Витомир и Миодраг Обренчевић, значајно су утицали на афирмацију лекарског позива у нашем крају, каже Слободан Савић, максилофасцијални хирург у шабачкој болници данас, наглашавајући изузетну сарадњу са колегама Шобићем и Икодиновићем.
Доктор Момчило Бркић, био је дугогодишњи веома успешан директор Завода за заштиту здравља Шабац.
- Када је разредна у петом основне питала шта планирају за даље, ја сам као из топа одговорила да желим да лечим људе. Дипломирала сам медицину у Београду 1985. године. После специјализације из опште медицине, из Шапца прешла на рад у Дом здравља у Богатићу, где сам неко време била и директор, каже докторка Светлана, девојачко Росић, родом из Глушаца, удата у Богатић.
Није нам намера да набрајамо сва имена медицинара из Глушаца. За то би било потребно доста времена и простора.
Треба истаћи искусног и вредног доктора Рада Виторовића, који је рођен 1954. године.
- Велико интересовање за медицину у нашем селу је помало ствар фамилијарности и наследства. Данас међу 200 кућа Глушчана, нажалост има доста празних и пустих. Дођу наследници али најчешће на кратко, кад им се укаже прилика. Кажу да су били принуђени да оду у потрази за лепшим и лагоднијим животом, каже шеф месне канцеларије Глушаца Тома Росић.
Враћајући се на основну тему нашег разговора он помиње име Катарине Обренчевић (48), најмлађе на списку доктора Илије Симића у његовој хроници села. Катарина је ћерка познатог лекара, рођеног у Глушцима, Витомира Обренчевића (76). Она је наставила очевим путем и данас ради на ВМА у Београду.
Ту су и младе снаге: Милан Љубинковић и Милош Станић, студенти медицине из Глушаца. Они су при крају школовања и сасвим сигурно, наставиће стопама својих успешних земљака.