ПАМТИЋЕ СЕ ДУГО ЈЕДНА СРЕДА И ЈЕДНА НЕДЕЉА

Готово пола века су Шапчани чекали да гледају званичну утакмицу Мачве и Црвене Звезде у свом граду. Када се слегну утисци, може се рећи како се чекање исплатило. Квантитативно, два меча одиграна су у само четири дана, а квалитативно, Мачва у својој историји има елиминацију Звезде у Купу Србије.
Сваки тријумф вреди три бода, утакмице против директних ривала у остваривању зацртаних амбиција свакако су много важније од мечева које обично подводимо под израз „Давид против Голијата“, но без лажи и преваре, од уласка „Провинцијског Уругваја“ у Супер лигу претходног маја, свима је постало јасно да ће се посебно чекати утакмице са вечитим ривалима. У освит новембра Шабац је „посетио“ Партизан, први пут од марта 1989. године, а средином марта дошло је време да допутује и актуелни лидер, први фаворит за титулу и најтрофејнији клуб Црвена Звезда, после Куп дуела 1969. године. Жреб, календар, можда судбина, једном речју, хтели су да ривали играју два пута у четири дана.
ЧЕТВРТФИНАЛЕ
КУПА СРБИЈЕ
Прво је на ред дошао Куп, четвртфинале, утакмица која ће се дуго памтити, препричавати, а можда и преносити са генерације на генерацију. Стадион готово пун, али још боља од посете била је игра Мачве. Осим на самом почетку, гости нису, уопште били бољи и оправдали улогу фаворита, шта више, Мачва их је надиграла, конторлисала меч. У финишу првог дела Ла Талек је спречио лопту да уђе у мрежу Борјана после ударца Обровца готово са половине терена, поништен је Мачви гол због сумњиве офсајд позиције средином другог полувремена, а било је још покушаја за гол.
Заслужили су Шапчани да победе у регуларном делу, али је срећа знала чији савезник треба да буде када је дошло време за једанаестерце. Нису промашивали ни једни, ни други до последње серије. Радоњић баш ту серију отвара лошим ударцем преко гола, а капитен Пејовић, дете Мачве од првог дана до данас, вара Борјана и доноси незапамћено славље играча, али стадиона, већинског дела коме је срце лупало убрзано у нади да ће се догодити сензација. Сан се остварио, Мачва је у полуфиналу, први пут од 1989. Године, избачен је највећи могући ривал. Пре Пејовића, сигурни са беле тачке били су, редом: Матић, Гаврић, Милинковић, Обровац.
Историју су игром записали, на почетку: Душан Пулетић, Филип Пејовић (капитен), Игор Ристивојевић, Ненад Јовановић, Немања Тошић, Милош Адамовић, Иван Обровац, Предраг Јеремић, Ненад Гаврић, Лазар Ивић и Бојан Матић, а наступали су још: Никола Милинковић, Миодраг Гемовић. Тренер: Драган Аничић.
28. КОЛО СУПЕР ЛИГЕ
Није било реално остварити још једну сензацију против боље екипе, али идентичан састав Мачве и против измењеног састава гостију показао је у првом делу велику борбеност, а утисак је кварио арбитар Пипер из Чачка неуједначеним критеријумом, на штету домаћих. Ко зна шта би било у наставку да је Гаврић искористио велику прилику у надоканди времена и довео Мачву у вођство. Друго полувреме је донело иницијативу Звезде, а преломио је меч Аџић голом из слободног ударца. Доза самопоуздања за госте резултирала је још једним голом, у самом финишу када је Бен искористио лошу одбрану корнера домаћих и поставио коначних 2:0.
Ипак, други окршај ће се памтити по посети. У Купу се још могла уочити која слободна столица, а у недељу, не само да је није било, већ је попуњен и сваки међупростор на трибинама, стајали су људи у редовима до ограде. Не треба говорити о испуњености балкона и крова суседних зграда иако је температура била око нуле. Сјајна атмосфера, носталгична за старије, штета само што исход није био повољнији за домаће.
Један повољан и један неповољан исход, реално добар учинак. Остаје питање да ли је боље то што је Мачва на два корака од трофеја, што је у игри на два фронта и на пролеће или би ипак било боље да је стала у четвртфиналу, а у Супер лиги узела бод? Одговор је немогућ, ствар је укуса.