Инфо

22. март 2018.22. мар 2018.
МАЧВАНСКИ ФАРМЕРИ У ДИЛЕМИ ПОСЛЕ УСПЕШНОГ
УГОВАРАЊА ИЗВОЗА МЕСА

СПОРНА ЦЕНА И КОЛИЧИНА

Ту су најмање два проблема: Да ли ми можемо довољно произвести и каква ће бити откупна цена, кажу у глас сточари. Поручују да ће товити, али да се исплати. Крава све мање
Подсећајући на стару дилему: Не ваља кад роди, не ваља кад не роди, мачвански произвођачи хране, остали су у дилеми после успешних преговора и потписаних уговора о извозу меса.
У овом крају преовлађује ситан посед (три хектара по домаћинству) и сходно томе “расцепкана”, а у много случајева и “угашена” производња стоке. Недавни пример, “депресивне” цене млека приморао је многе сточаре у овом крају да од ове производње одустану. Драстично је смањен број крава, а слична ситуација је и код производње свих других врста меса, која из године у годину бележи сталан пад.
Отуда вероватно резервисаност и сумња овдашњих сељака да могу одговорити захтеву за увећану производњу и извоз меса.
- То није реално. Дуго је на рачун депресивне цене свих пољопривредних производа одржаван социјални мир у држави. Сада од тако ослабљене пољопривреде траже одмах врхунске резултате и спремност за извоз меса, истина под повлашћеним околностима, каже Драган Дрмановић из Богатића. Он истовремено поставља и питање: Одакле нам, примера ради, огроман број јагањаца, колико би они купили. То је једно, друго је по којој цени?
Нема сумње да су удруживање и већа помоћ државе кључни фактор, а од примарног значаја за произвођаче су цена и брзина наплате.
- Товићу, али да се исплати, поручује Бранко Максимовић из Штитара. Он је и раније био познат у селу по организованој и обимној производњи. Бројна искушења која депресивно утичу на овдашње фармере допринела су смањењу производње стоке, која им је од давнина била светиња.
- Када су радиле овдашње задруге и тај систем био веома развијен ни производња стоке није била мала. Знају добро откупљивачи у некадашњим задругама колико је само свиња и говеда прешло преко њихових вага. Задруге су често биле на услузи сељацима и када су само изразили жељу да тове, присећа се Љубинко Јевтић, некадашњи директор Земљорадничке задруге Бадовинци.
Указујући на огромне потенцијале овог краја у гајењу стоке, које су презентирали најчешће у слављеничким говорима, неки политичари, у бразди поникли, остварили су своје жеље. Најчешће су истицали да само општина Богатић (14 села) може годишње да произведе и испоручи око 200 хиљада товљеника и 20 хиљада јунади. Приближно овим бројкама кретао се и откуп у 14 земљорадничких задруга општине Богатић (кад су радиле). Временом све то је напуштено. Задружна дворишта и понеки објекат на њима, који је остао “нагризло” је време.
Без обзира на све, овдашњи произвођачи хране нису поклекли и уверени су у долазак бољих тржишних услова у којима ће они моћи да у потпуности испоље своје потенцијале.
- Производња воћа и поврћа се све више намеће као рентабилнија. Трудимо се да одговоримо на најбољи начин тим захтевима, али нисмо запоставили ни тов стоке. Тиме су се бавили моји стари и ја само настављам њиховим стопама. Више реда и боља организација посла, код производње меса су важан захтев, каже Небојша Радовановић из Богатића, наглашавајући да су, првенствено ради опстанка сељаци принуђени да “сваштаре”.
- Дефинитивно, поражавајући услови у којима се одвија наша производња, приморавају нас да одустајемо од посла, кажу у глас сељаци испред једне откупне станице млека у Богатићу.
Потврда њихових речи су и многи празни обори у чију изградњу је својевремено уложено много новца.
Статистичари упозоравају да из године у годину у Србији опада производња свих врста меса. Примера ради, за домаће потребе, довољно је три милиона тона свињетине.

Љ.Ђ.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa