Инфо

22. март 2018.22. мар 2018.
Тежак посао, а пара никаква
“ГЛАС ПОДРИЊА” У ПОСЕТИ ПОРОДИЦИ ИВАНОВИЋ У ТАБАНОВИЋУ, УЗГАЈИВАЧИМА ТОВНИХ ЈУНАДИ

Тежак посао, а пара никаква

Да би се неко бавио узгојем товних јунади потребни су и одређени предуслови: пре свега адекватни боксеви за грла, али и објекти за складиштење хране. Велике количине нафте. Доста механизације и материјалног и личног улагања, а премало сигурности
Газдинство Ивановића у Табановићу се простире на 50 хектара плодних ораница. Основна делатност им је узгој товних јунади. Тренутно је у стаји 90 грла. Врсте посејаних ратарских култура тиме су условљене, те је највећи део земљишта под кукурузом. Као и већину српских сточара највећу муку муче са неуређеним тржиштем, ниском откупном ценом меса и “превртљивим” временом. За сада одолевају свим недаћама, али од прошлог јула имају и “резервну варијанту” у засаду јагоде на 63 ара.
Нестабилна
рачуница
-Волим сточарство. Знао сам да ујутро продам бикове, а већ увече тражим и купујем нову телад. Међутим, данас озбиљно размишљам да прекинем производњу. Једноставно се не исплати - почиње причу Милан Ивановић који са супругом Радом обавља највећи део посла на имању.
По његовој рачуници, пре три године за теле од 200 килограма било је потребно издвојити 600 евра, док данас за тај износ можете да купите теле од 150 килограма. Дакле, цена телета је 4 евра по килограму, док се приликом откупа за бика по истој мерној јединици добија од 2 до 2,20 евра. Додуше, има и оних који нуде 2,25 евра по килограму али исплата се чека, некад и по месец дана. Ретки су они који на то пристану, каже Милан, јер данас, једноставно, више нико ником не верује.
-Да би се овај посао исплатио, по мени би цена, са субвенцијама од 80 евра, требало по килограму биковског меса да износи 2,40 или 2,50 евра. Односно, да однос буде килограм телетине за килограм и по биковског меса - објашњава Ивановић.
Хране нестало око Божића
Да невоља буде већа, суша је прошле године десетковала кукуруз па ни хране нема довољно. Прошлогодишњи приноси су трајали до Божића, силаже је остало за још који дан, а треба прехранити 90 грла.
-Обично држимо јунад до 10/11 месеци, али сада морамо да их продамо већ са осам јер недостаје хране. Нова грла нећемо куповати до јесени, док не видимо каква ће година бити. Прошла је била катастрофална. Од приноса од 8 тона сувог зрна по хектару, који смо бележили у родним годинама, прошле смо имали једва 3,5 тона. Приморани смо да купујемо готову храну, а један бик поједе евро и по такве хране дневно - прича Милан.
Захтевна
производња
Да би се неко уопште бавио узгојем товних јунади потребни су и одређени предуслови. Пре свега адекватни боксеви за грла, али и објекти за складиштење хране. Велике количине нафте. Доста механизације и улагања, а премало сигурности да би се издвојио неки већи новац у иновирање.
-Поред парцела где могу да засадим кукуруз јер је он основа говедарства, морам да имам грабље, роло пресу, магацински простор за лагеровање кабасте хране, сило јаме за прављење силаже, сило комбајн, један трактор који је увек у функцији одгртања ђубрета, приколицу за ђубре... Са друге стране прошле године нисам био у стању да купим ниједну машину јер не смем да рескирам. Субвенције се не исплаћују редовно, једноставно не смеш да се упушташ у никакву већу инвестицију јер нема сигурности - тврди Милан.
Када смо код сигурности, сваки озбиљан узгајивач јунади мора да рачуна на разбољевање или смрт неког телета. Лечење је скупо, а губитак осетан. Због тога Ивановићи користе предности осигурања. Кажу да осигуравајуће куће имају разумевања, па некад и чекају са наплатом истог.
Шанса у јагодама
Свакодневица српског произвођача, без обзира на примарну делатност је сваштарење. Тако мора да би се преживело ово несигурно време. Ни Ивановићи се по овом питању не разликују од других. Због неизвесности у узгоју јунади, од прошле године су решили да на парцели од 63 ара заснују засад јагода. Кажу да је овде краће време обрта новца, по искуствима других, зарада добра, али посао никако лакши.
-Бика морам да храним 11 месеци. Јагоду сам засадио у јулу, а у мају треба да донесе први новац. На 63 ара колико смо засадили очекујемо 10 тона приноса, па нек буде и 100 динара по килограму бићемо задовољни- каже Милан, и додаје да када на једном пољу “пукнеш” са другим мораш да се “вадиш”, а ми се усуђујемо да се запитамо до када ће се пољопривредна производња у нас развијати на овом постулату.
Добра стара времена
На питање када се од овог посла могло најбоље живети Милан Ивановић спремно одговара:
-Када сам дошао из војске ‘86/87. мој тата је продао шест бикова и три краве, а за те паре сам могао да купим два Југо Америка који су коштали укупно 20.000 долара. Онда, пред сам рат, у време Анте Марковића, три бика и две јунице, око 500 килограма, вредели су као нова Тојота корола, односно 20.000 марака... То време смо заборавили...
Н. Кулачин/Т.Трифковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa