ПРИЗНАТА СРПСКА СЛИКАРКА СЛОБОДАНКА РАКИЋ ШЕФЕР, ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА У СВОЈОЈ ШКОЛИ, ШАБАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ, ИЗЛАЖЕ И ОТВАРА ЛЕГАТ
СРЦЕ МИ ПОСЕБНО ЗАИГРАЛО
Поклон слика “Сретење”, уље великог формата, симболичне поруке, зачетак трајног дружења. Сачувала и обновила најлепше успомене из школских дана. Вишеструка корист
Прошло је равно пола века од како је некадашња ученица генерације, другог разреда Шабачке гимназије, талентована сликарка, Слободанка Ракић Шефер, родом Мачванка из Дуваништа, захваљујући тадашњем наставнику ликовног Николи Кошевићу, први пут изложила своје ликовне радове у овој угледној кући знања, старој 180 година. Сећа се да је тада (1968. година) слављен Дан школе.
Слободанка је данас угледна српска сликарка. Забележила је 105 самосталних изложби, широм државе и света. Обрадовао ју је предлог садашње директорке ове школе Маријане Исаковић да се подсети својих почетака, одакле је кренула и данашњој генерацији изложи своје радове, поразговара са њима, одржи радионицу, да је виде, чују, упознају, што је нема сумње од вишеструког значаја и користи. Отуда прихватање и њена изложба, после пола века, прошле недеље у прелепој и, како истиче, професионалној галерији школе где би пожелео да излаже сваки уметник.
- Срце ми је посебно заиграло, јер сам у њему сачувала најлепше успомене на своје професоре од којих сам сазнала и лично добила пуно значајних поука и порука, које су се касније само надограђивале и уливале у стварни живот. Директорку Исаковић, изгледа је сам Господ послао да заокружимо ту лепу бројку, али и да наставимо са новим идејама, каже Слободанка.
Овом приликом, она је поклонила школи своје велико и вредно уље на платну, слику “Сретење”, симболичног значења, са жељом да то буде почетак оснивања њеног легата, под кровом вољене установе образовања, велике традиције.
- “Сретење” има универзално значење. Познато је да су паунови (детаљ са слике) рајске птице, а цео свет у ствари Христов виноград, додаје сликарка, чији најновији циклус слика за мотив има управо винову лозу.
Уз велику захвалност директорки Маријани, колеги Душану Нешковићу, садашњем наставнику ликовног, посебну захвалност изражава професору Драгиши Марсенићу, који ју је данас давне 1970. године испратио из Гимназије, такорећи право на Академију.
- Обрадовало ме присуство, две шабачке историчарке уметности Соње Петровић и Тање Марковић, као и наше легенде Ивана Глишића. Нека ми многи опросте што не могу све да их наведем, али све сам их евидентирала у срцу.
Шабац има занимљиве сликаре, попут Марсенића, оца и сина, Пеладића, Маркуса, Боцета, Војводића, Миразовића, Уларџића, Нешковића и других, такође им се и сама прикључујем. Добрим идејама могли бисмо да оснажимо туристичку понуду града, закључује Слободанка.
Слободанка је данас угледна српска сликарка. Забележила је 105 самосталних изложби, широм државе и света. Обрадовао ју је предлог садашње директорке ове школе Маријане Исаковић да се подсети својих почетака, одакле је кренула и данашњој генерацији изложи своје радове, поразговара са њима, одржи радионицу, да је виде, чују, упознају, што је нема сумње од вишеструког значаја и користи. Отуда прихватање и њена изложба, после пола века, прошле недеље у прелепој и, како истиче, професионалној галерији школе где би пожелео да излаже сваки уметник.
- Срце ми је посебно заиграло, јер сам у њему сачувала најлепше успомене на своје професоре од којих сам сазнала и лично добила пуно значајних поука и порука, које су се касније само надограђивале и уливале у стварни живот. Директорку Исаковић, изгледа је сам Господ послао да заокружимо ту лепу бројку, али и да наставимо са новим идејама, каже Слободанка.
Овом приликом, она је поклонила школи своје велико и вредно уље на платну, слику “Сретење”, симболичног значења, са жељом да то буде почетак оснивања њеног легата, под кровом вољене установе образовања, велике традиције.
- “Сретење” има универзално значење. Познато је да су паунови (детаљ са слике) рајске птице, а цео свет у ствари Христов виноград, додаје сликарка, чији најновији циклус слика за мотив има управо винову лозу.
Уз велику захвалност директорки Маријани, колеги Душану Нешковићу, садашњем наставнику ликовног, посебну захвалност изражава професору Драгиши Марсенићу, који ју је данас давне 1970. године испратио из Гимназије, такорећи право на Академију.
- Обрадовало ме присуство, две шабачке историчарке уметности Соње Петровић и Тање Марковић, као и наше легенде Ивана Глишића. Нека ми многи опросте што не могу све да их наведем, али све сам их евидентирала у срцу.
Шабац има занимљиве сликаре, попут Марсенића, оца и сина, Пеладића, Маркуса, Боцета, Војводића, Миразовића, Уларџића, Нешковића и других, такође им се и сама прикључујем. Добрим идејама могли бисмо да оснажимо туристичку понуду града, закључује Слободанка.
Љ.Ђ.
Најновији број
18. април 2024.
