БЕЗ ДОБРОГ ВОЋА НЕМА ДОБРЕ РАКИЈЕ

Да се од свог рада, на свом имању у селу може пристојно живети, потврђује пример двадесетосмогодишњег Марка Момировића из Свилеуве, власника самосталне занатске радње за производњу ракије “Војвода” из чије дестилерије на тржиште наше земље, али и широм света одлази српска шљивовица, као и ракија од кајсије и дуње.
Као регистровани произвођачи овог пића појавили су се пре 13 година и одмах се суочили са проблемом пласмана својих производа. Ипак, то породицу Момировић није поколебало у жељи да подигну озбиљну дестилерију, јер су сматрали да се све дешава са разлогом. Настављали су производњу, а за то време ракија је сазревала, постајала квалитетнија. Веровали су да ће пронаћи пут до купаца и то се и догодило. Уз помоћ пријатеља полако су отварали врата београдских кафана и ресторана што им је и данас највеће тржиште, али њихова ракија стиже и до купаца широм света.
Ракија са душом
–Продајом преко интернета успевамо да пласирамо нашу ракију у многе земље. Ових дана смо послали прву испоруку за Немачку. Имамо продају у Француској. То смо успели захваљујући сарадњи са уредником сајта “Приче са душом” који промовише позитивне ствари у нашој земљи, људе који имају идеју и који су успели да је реализују. И наша прича се нашла на овом сајту те смо пласирали заједнички бренд који се зове “Ракија са душом” и веома је популаран у Француској - истиче Марко који се након пререгистрације породичне фирме 2009. године нашао на њеном челу. Када су започели производњу имали су један казан од 120 литара који се и данас, као експонат, чува у овом домаћинству. Захваљујући старт ап кредитима Марко је успео да набави веће од 450 литара, да купи прохромске цистерне, пасирке за воће, обезбеди све оно што је потребно за озбиљан рад једне дестилерије за производњу ракије, што је допринело не само бољим условима рада већ и побољшању квалитета. Са поносом овај младић истиче да су кредит уредно сервисирали и на крају вратили средства.
–Повећали смо на тај начин и количине произведеног пића, али и даље је то била студентска фирма све до 2014. када завршавам Пољопривредни факултет прехрамбену технологију и то баш одсек конзервирање и врење. И после дипломирања на тему сазревања шљивовице смо избацили на тржиште старију шљивовицу. Кренули смо са дизајном нових флаша, нових етикета, кутија, промо паковања, израдом сајта. Једноставно, постајали смо озбиљнији бренд - оценио је власник једине регистроване дестилерије на подручју коцељевачке општине.
У овој фирми напомињу да су веома присутни на сајмовима, те да поносно истичу да су из Свилеуве. Ове године први пут су се нашли и међу излагачима на Сајму туризма у Београду. Промовишући свој производ промовишу како своје село, тако и тамнавски крај, али и целокупан регион. Зато је ракија Војвода на добром путу да постане један од заштитних знакова коцељевачког краја.
За добро пиће потребни искуство и знање
Од деде, чије име носи, Марко је научио да нема добре ракије без доброг воћа. Да би се почела било каква производња домаће, квалитетне ракије, предуслов је добра сировина.
–Мој отац Станисав је завршио Вишу пољопривредну школу, па је већ од када је кренуо да се бори за своју и егзистенцију своје породице, знање које је кроз школовање стекао, почео да примењује у пољопривреди. Поред ратарства посветио се и воћарству. Данас имамо 10-ак хектара воћа: шљива, кајсија и дуња. Производимо годишње око 15 хиљада литара, а количине се постепено повећавају, па ћемо морати да проширујемо и сам погон. У понуди имамо шљивовицу стару пет и десет година за коју смо добили Златну медаљу за квалитет - каже Марко.
За сада успевају да сировину за производњу обезбеде искључиво из својих воћњака, али како захтеви тржишта постају све већи размишљају о подизању нових засада. Како истиче, једна од основних ствари која њихов производ издваја на тржишту од других јесте то што је у овом крају погодно тле за гајење квалитетног воћа, али је важно и време њиховог сакупљања.
–Ми не тресемо шљиве већ чекамо да оне саме опадају и сакупљамо их свакодневно. То је сигуран знак да је оно у потпуности зрело. Такође, морате посветити пажњу производњи. Имамо одвајање коштице, ферментацију, контролише се улаз сировине, контролише се сува материја, врење, температура, зна се тачан завршетак ферментације након које се одмах врши дестилација. Са знањем које сам стекао кроз школовање и праксу, тачно знам и шта излази из тог дестилата и шта треба одвојити. После тога иде друга дестилација где не постоје инструменти на основу којих се може закључити за шта је добар тренутак. Једноставно, морате имати искуство и знање. Том приликом се умногоме ослањам на своје рецепторе - објашњава овај младић и открива да су називом “Војвода” желели да подсете на неправедно заборављену историју овог краја у којем је било неколико војсковођа са овом титулом.
“Здравоје”
Покушавају да у производњи имају што мање отпадака. Што је за некога нус производ за њих је сировина. Коштице, које се као отпадак јављају приликом пасирања воћа, суше, издвајају језгро и мешајући их са медом стварају нов производ “Здравоје”, који је купцима доступан на њиховом штанду на Фестивалу зимнице у Коцељеви. Грање, које остаје након резидбе воћњака, користе за ложење казана а пепео се скупља и користи за ђубрење воћњака. Иста намена је и џибри која се након дестилације избацује из казана, цеди и суши.
Сектором воћарства и сировином у овој фирми бави се његов отац, док је Марко задужен за прераду воћа. У току сезонских радова ангажују додатну радну снагу, али без обзира на јасну поделу сектора помажу један другом у обављању послова.
–Обојица смо школовани за делатност коју обављамо. Имамо и саветнике у делу заштите биља и воћарства. То су углавном моји пријатељи из школе. Не може свако да ради све. Свако се школовао да ради посао који највише воли и најбоље зна и тако треба да буде. Само на такав начин можемо успети као нација - сматра Марко.
За Момировиће нема дилеме када је ракија у питању. Најважнији је квалитетан садржај флаше. Али је и добра амбалажа веома значајна. Кажу да она на неки начин продаје производ јер њен изглед привлачи пажњу купаца. СЗР за производњу ракије “Војвода” налази се у друштву великих произвођача у нашој земљи у којој је регистровано од 400-500 фирми. Једни су од оснивача Националне асоцијације произвођача, а чланови су и Удружења произвођача ракије Србије. Активно су учествовали и у изради новог Закона о јаким алкохолним пићима, а жеља им је да нови произвођачи имају боље услове него што су их они имали када су се појавили на тржишту. Ово пиће није заштићен производ и то не може ни бити, али у Удружењу се залажу за заштиту српске шљивовице, за заштиту географског порекла.
–Тачно ћемо навести рецептуру како мора да се производи та ракија, од којих сорти, којим поступком, на којим казанима и колико дуго то треба да одстоји у храстовим бурадима да би се звала српска шљивовица. Мислим да ћемо у томе успети - истиче власник “Војводе” и додаје да га радује чињеница да је број регистрованих произвођача у сталном порасту.
Међу њима је све више глумаца, спортиста, јавних личности који ће на прави начин промовисати овај производ. Време је да српска шљивовица не буде синоним за насилника у кући, већ одлика српског гостопримства, знак за доброг домаћина, национално пиће.