Ветеринарски техничар: онај који познаје животиње

Како представити једно од најпопуларнијих занимања, позив о којем, чини нам се, сви знају све? Можда управо са отклањањем прве предрасуде да су ветеринарски техничари велики љубитељи животиња. Наиме, иако је извесна количина љубави неопходна да би се неко бавио овим послом, након четворогодишњег школовања, ветеринарски техничари су они који не само воле, већ првенствено добро познају животиње. Они који знају како их правилно одгајати и бринути о њима, они који умеју да обаве лабораторијске прегледе, пруже прву помоћ и дају праву терапију код лакших случајева, они који асистирају ветеринару приликом вештачке оплодње, порођаја, хируршких захвата, дају вакцине, спречавају епидемије.
Са дипломом добијају бројне обавезе и велике одговорности за које им је неопходна стручност, а Милош Чембић и Урош Алимпић, ученици четврте године смера ветеринарски техничар у шабачкој Средњој пољопривредној школи тврде да је управо висок квалитет усвојеног знања најдрагоценије што ће из школе понети.
-Сам смер ме привукао због љубави и бриге о животињама, док сам школу одабрао јер овде имамо одличне услове за учење и рад. Иако, после средње школе планирам да студирам Економију, задовољан сам количином знања коју ћу понети одавде - истиче Урош.
Милош је смер изабрао из другачијих разлога, док око услова школовања има готово идентичан став као и његов друг.
-Основни циљ приликом уписа у средњу школу ми је био да наставим породични посао, самим тим логично је да ћу након средње покушати да упишем ветерину, а ако ми то не успе изабраћу неки од смерова на Пољопривредном факултету. Оно што ми се посебно свиђа у средњој је што све што научимо на часовима можемо да применимо у пракси. То онда постаје и остаје као трајно знање - објашњава Милош.
Наставни план је, како кажу, конципиран тако да се практичан део ради два дана у седмици. На школској фарми имају готово све: од великог броја различитих животиња, ветеринарске амбуланте до високообразованих стручњака који су им увек на располагању за питања и даље смернице у раду. Оно што не могу да виде на фарми усвоје приликом праксе у некој од амбуланти са којима школа има сарадњу, тако да на крају четврте године поред знања имају и сигурност за самостално обављање послова у ветеринарским амбулантама, клиникама, лабораторијама.
Колико је Средња пољопривредна школа успешна у образовању овог профила говори и податак да не прође скоро ни једна школска година да се шабачки ветеринарски техничари у град не врате са неком од награда са републичких такмичења. Ту су и студијске посете другим земљама, приликом којих ученици имају прилику да размене искуства са својим европским вршњацима.
Активности су бројне, могућности по окончању средњег школовања велике, но оно са чиме се готово сви слажу је да без обзира куда их животни путеви касније одведу, заувек ће памтити дружење у школском парку и зоо врту по којем је ова школа јединствена у Србији.
-Конкретно наше одељење је врло сложно. Сви се јако лепо дружимо, и наравно да је то нешто по чему ћемо заувек памтити ове школске дане - закључује Урош.