Инфо

5. април 2018.5. апр 2018.
ТЕМА „ГЛАСА ПОДРИЊА“ – ЧИЈЕ ЈЕ НАШЕ КОСОВО

КАЈАЊЕ НАМ НЕ ГИНЕ

Преговори у Бриселу су настављени иако је речено да их неће бити док се не открију убице Оливера Ивановића. Због хапшења Марка Ђурића Српска листа напустила Владу Рамуша Харадинаја. На свом првом појављивању у овиру унутрашњег дијалога о Косову председник Србије је рекао да има супротан став од већинског мишљења да конфликт треба замрзнути против чега је управо он
Недељу, две дана уназад, питање будућности Косова је поново постало најдоминантнија тема у српској свакодневици. Настављени су преговори у Бриселу, ухапшен је у Северној Митровици директор Канцеларије за Косово Марко Ђурић, одржан је први округли сто у оквиру унутрашњег дијалога о Косову којем је присуствовао председник Србије Александар Вучић.
Кренимо редом. Преговори о Косову у Бриселу су настављени. Најпре су у административном центру Европске уније разговарали на нижем државном нивоу, а онда су за астал сели председници Вучић и Хашим Тачи под будним оком Федерике Могерини. По први пут је из тог Брисела послата порука Приштини да Заједница српских општина мора да буде формирана. Наш председник није био превише оптимистичан и даље не верује да ће ова ставка из чувеног Бриселског споразума бити реализована. На страну то да нећемо да преговарамо о Косову у Бриселу док се не пронађу убице Оливера Ивановића. Речено, погажено.
Председника Србије је много изнервирала одлука Приштине да се не дозволи улазак на Косово Ђурићу и генералном секретару Председништва Србије Николи Селаковићу. Упутио је својеврсни изазов косовским властима речима да ће њих двојица ипак да иду на Косово и да једва чека да види шта ће да ураде тим поводом. И ето првог знака питања – Чије је наше Косово ако државници Србије на могу слободно да уђу и да се крећу но светој српској земљи. Ако је Приштина прекршила том забраном Бриселски споразум зашто се не казни? Колико год деловало да нас нико не разуме и неће да саслуша, преко неких ствари не треба прелазити без обзира на нашу спремност за компромис. У супротно логичан закључак није нестваран –да Косово више стварно није наше.
А, тог понедељка је у Северној Митровици требало да буде одржана нова серија Округлог стола о будућности Косова. Ђурић и Селаковић су се појавили у северном делу Митровице. Учесници округлог стола су, такође били ту, као и велики број медија. Затим је уследио чувени палац подигнут на горе уз поруку – Ту су. Косовски специјалци су улетели у салу, ухапсили Ђурића, а остале учеснике састанка су натерали да седну на под уз помоћ кундака и пушчаних цеви.
Слика за памћење, звецкање оружјем, запаљене националне страсти са обе стране Ибра. Основно питање је што је Приштини сметало одржавање овог састанка, као и што председник Вучић није искористио прилику у Бриселу да пред Могеринијевом реши овај проблем који је свима био непотребан, или можда, ипак, потребан.
Српској страни како би се хомогенизовали, како би Вучић то још једном искористио са сате и сате појављивања у медијима, како би се Ђурић направио жртвом, како б и се сутра основана ЗСО прогласила као коначна победа Србије над свима. Косовоској је овај догађај био потребан како би усмерила пажњу јавности са једног огромног проблема у виду испоручења неколико Гулиниста по изричитој вољи председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, као и да се мало Тачи дистанцира од Харадинаја пошто очигледно нису у великој љубави.
Било како било, Могеринијева је хитно слетела у Београда, Српска листа са Косова је изашла из Харадинајеве Владе, а Ердоган је љут на Харадинаја што је сменио шефа обавештајнер службе Косова и министра унутрашњих послова. Очигледно је да је инцидент на Северу Косова одговарао свима сем обичном народу који је поново био забринут и коме су поново затрубиле ратне трубе. И да, Српска листа због убиства Оливера Ивановића није напустила Владу Косова, али због хапшења Ђурића – јесте.
И уследио је крајем прошле седмице Округли сто са представницима нервладиног, цивилног сектора. По први пут по пократању унутрашњег дијалога, разговорима је присуствовао и председник Србије. Зашто? Ко зна. Испало је да је цивилни сектор важнији од академика, правне струке, економиста и спортиста. На крају, када се све сабрало, председник је говорио око сат времена.
Рекао је да су се искристалисала два могућа решења. Први је, већински, а то је да се замрзне статус конфликта између Београд и Приштине и када дође повољније време да се онда решава. Други предлог је да се ипак нешто уради и да се покуша да се стави тачка на сукобе и настави даље. Председник је против првог, већинског, исто као и невладин сектор. У међувремену, време тече, народа на Косову је све мање, механизми Србије су у јужној српској покрајини све слабији. Утисак је да је и већински став да Србија не сме да призна Косово и да се овој самозваној држави са моћним пријатељима на Западу не омогући пријем у Уједињене нације. Мало је оних који би да се ова огромна жаба што пре прогута, односно да се призна независнот Косова и куд који мили моји. Као најреалније решење се спомиње правно-обавезујући документ по којем Србија не би признала Косово, а заузврат би пристала да јужна српска покрајина има специјалан статус у УН, сличан ономе који има Палестина. О размени територија више се и не размишља. Ситуација са Косовом је слична оној пред којом се налази несигурни младожења пред свадбу – ако се ожени кајаће се, а ако се не ожени – кајаће се и тада. Предност је одавно изгубљена, а сада је у рукама Албанаца и чини се да је ненадокнадива.
Из његовог излагања је јасно да шта год Србија да уради кајаће се. Како смо и зашто стигли ту где јесмо, очигледно је. Питање које се негде намеће је како то данас када у међународним односима стојимо никада боље, када се власт хвали да се Србија никада у историји није уважавала као што се данас уважава. Изгледа да нам се цео свет диви, да је наше руководство са Вучићем на челу успело да подигне углед Србије, а онда ниједан од тих пријатељанашег председника, од Ангеле Меркел, преко Шредера, Курца и Макрона, није нашао за сходно да осуди хапшење и малтретирање високог службеника Владе Србије. Какав ми то углед уживамо када европске и светске званичнике боли уво за завијене шаке Марка Ђурића?
Дијалог без цркве
Занимљиво је да црква није укључена у унутграшњи дијалог о Косову. И то је једна од енигми. Исто као и Скупштина Србије и политичке странке. Из цркве је најављено да ће ускоро изаћи са ставом о Косову, као и о последњим догађајима. За СПЦ се говори да је, уз преостали народ, последњи бастион српства на Косову и Метохији са бројним храмовима и манастирима.


Једни би да ратују, другима је стандард најбитнији
Један од таблоида који безрезервно подржава Александра Вучића објавио је, верујемо, непроверену и неистиниту тврдњу да је за рат на Косову више од 60 одсто грађана Србије. Овај податак делује толико провокативно и безобзирно да то није ни у каквом складу чак ни са политиком тог таблоида. Једно друго истраживање говори да чак 83 одсто грађана Србије верује да је инцидент са Марком Ђурићем на Косову исцениран, а у те податке одбија да поверује председник Србије. Треће истраживање је можда и најреалније и говори о томе да је грађанима Србије најважније питање њиховог животног стандарда, а не будућност Косова.



Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa