Инфо

12. април 2018.12. апр 2018.
РОДОЉУБ ШАБИЋ, ПОВЕРЕНИК ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ
ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ

ДАЛЕКО СМО МИ ОД ДЕМОКРАТИЈЕ

Три године Скупштина Србије не разматра годишњи извештај повереника. Рад повереника угрожен усвајањем буџета којим нису обезбеђена средства за рад до краја године. Правни је нонсенс да државни органи могу да туже повереника који је другостепени орган
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић предао је још један годишњи извештај Скупштини Србије, али је сва прилика да ће проћи као и претходна три – посланици га неће разматрати.
Иако, статистички гледано, Канцеларија повереника спада у ефикасније институције у држави Србији, јер у више од 93 одсто случајева се омогући новинарима и грађанима доступност информација, ситуација је далеко од тога да је добра.
- Много је занимљивије шта се деси са оних преосталих седам одсто, каква је специфична тежина тих захтева и шта се дешава са тим захтевима. Скупштина Србије, нажалост, већ три године не разматра годишњи извештај повереника, иако човек то не би очекивао од парлалмета који доноси законе и који је гарант принципа законитости. На тај начин Скупштина Србије гази сопствени пословник. То је неразумљиво, али је то наша реалност – каже Шабић.
На питање да ли се због те чињенице осећа игнорисаним, Шабић каже да се не осећа, јер ради свој посао.
- Не размишљам о томе да сам игнорисан. Човек увек треба да ради свој посао, а ја свој радим. Мој посао је да радим најбоље што могу у сфери заштите права и, можда звучи нескромно, али бих рекао да то и радим. Својим понашањем они не игноришу мене, они игноришу законе у Србији. То је питање одговорности које не могу да потежем – истиче Шабић.
У свом извештају он наводи да је година за нама најтежа за рад ове канцеларије.
- Многи су то везали за некакве импресије које су упадљиве а најчешће су се тицале кампање против мене укључујући и озбиљне претње мени и члановима моје породице, као и мојим сарадницима. То и није неки проблем, јер се да поднети. Оно што је поражавајуће је чињеница да је Министарство финансија припремило, а Влада предложила, Парламент усвојио буџет у којем нема довољно новца за рад повереника до краја ове године. Ако узмете стратешке документе, акциони план, целу комуникацију са европским партнерима, видећете пуно фраза о потреби јачања улоге и кадровских капацитета Канцеларије повереника. Када упоредите то двоје, видећете да је у питању гротеска и да је то трагикомично – наглашава наш саговорник.
Према његовим речима, „неко изгледа планира да затвори радњу на јесен, јер неће имати пара да исплати плате запосленима или да дођем да молим за неки новац што ми, наравно, не пада на памет да радим“.
Када је реч о предлогу измена Закона о слободном приступу информацијама постојале су потребе да се мењају одређене Одредбе, али је несхватљиво да се из тог Закона изузму друштва капитала у којима је власник или учесник држава.
- Сва досадашња пракса показује да се грађани и новинари и нису нешто претерано интересовали за информације које би могле да угрозе некакав њихов положај на тржишту и да се не задире у неке њихове пословне тајне. Јавност се највише занимала за информације које су се везивале за корупцију, односно за оне информације које су везане за некакве чудне рекламне, маркетиншке и друге уговоре где је голим оком видљива сумња да је реч о финансирању политичких странака, или реваншу симпатизерима или некаквој синекури, згодном залогају за неког партијског пријатеља. Ако то решење прође, то онда заслужује све могуће критике и то ће дефинитивно да закуца нашу лошу позицију на оном фамозном индексу перцепције корупције додаје Шабић.
Он истиче да је друго решење још перфидније и сматра да оно за циљ има да право грађана на слободан приступ информација претвори у обичан фикус.
- То је решење које је са правног становишта запрепашћујуће. Тим решењем се органима власти даје право на тужбу против повереника, односно да првостепени орган може да тужи другостепени. То је са становишта права нонсенс и сваки би се професор управног права смрзао када би чуо за ту идеју, али то предлаже наша Влада. Ви дајете право органима власти да туже другостепени орган. У више од 90 одсто случајева грађани се жале на просто игнорисање захтева које су послали државним органима. На тај начин, тим игнорисањем захтева грађана за неком информацијом, државни органи крше закон и тим државним органима се сада даје право да када се грађани обрате поверенику, пошто су игнорисани, и повереник наложи да им се омогући доступност тражене информације, они вас туже – напомиње он.
Шабић тврди да државни органи имају изузетан сензибилитет за заштитом информација када се ради о захтевима за информације о каријерама, статусима и финансијама јавних личности.
- Примера ради, неко од грађана је тражио информацију од Фонда за пензионо осигурање о томе да ли је Андреју Вучићу, рођеном брату председника Србије, фирма Асомакум, за коју се тврди да је основана тако што је неко украо личну карту председниковом брату, редовно уплаћивала пензионо осигурање. Када нису добили тражену информацију обратили су се поверенику који је наложио да се та информација учини доступном, али из Фонда није било никаквог одговора – прича Шабић.
Како он наводи, носиоци државних функција и лица повезана са њима немају ни приближну заштиту о доступности информација као обични грађани, и то нисмо измислили ми већ то важи широм света.
- Тако, на пример, ако тражите да видите диплому директора неког јавног предузећа, они ће да заштите тог директора и неће вам дати тражену информацију. Увек је у интересу јавне личности, ако нема никакав проблем, да се са траженим информацијама изађе у јавност. Далеко смо ми од демократије – закључује Шабић.
Поштовање Устава или
бављење политиком?
- Упозорио сам у једном најнормалнијем поступку примене Закона у којем сам пре десет дана затражио изјашњавање од Министарства одбране и упозорио га да је недопустиво да неко, без дозволе Суда, прегледа садржину мобилних телефона официрима и запосленим у Војсци Србије. И шта се десило? Министарство одбране ме је оптужило да се повереник поново бави политиком. Побогу људи, позив на придржавање Устава и Закона ове земље није никакво бављење политиком. Устав Србије не дозвољава да се гледа садржај мобилних телефона без сагласности и одлуке Суда – каже Шабић.

Оно што је нормално, код нас је недоступно
- У неким уређеним државама, сасвим је нормално да новинар дође на портирницу Владе и затражи на увид рачун из ресторана у којем је неки министар вечерао о трошку грађана. Када би у Србији неко тако затражио вероватно би звали лудницу да тог новинара хоспитализују.
- То је сасвим нормална информација која би требало да буде доступна и у електронској форми. Последње летовање породице Обама коштало је седам милиона долара и то се зна, објављено је. То је стандард који важи свуда у свету, само су код нас те информације недоступне јавности – истиче Шабић.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa