Бити различит значи бити посебан

Загонетни поремећај који почиње у раном детињству и ремети многе аспекте развоја, чинећи дете неспособним да успостави социјалне односе и комуникацију на уобичајени начин, аутизам, распрострањен је све више. Међународни дан особа са аутизмом обележава се сваке године 2. априла, а у нашем граду обележен је под слоганом „Срушимо баријере за аутизам заједно”.
Шетња кроз шабачку пешачку зону, концерт у порти цркве као и изложба радова корисника Дневног боравка и Установе за децу са сметњама у развоју уприличили су ову манифестацију.
Дружењу са децом и младима из Дневног боравка присуствовао је и председник Скупштине Града Шапца Немања Пајић који је овом приликом истакао да је изложба доказ да бити различит значи бити посебан.
-Дружење са децом и младима из Дневног боравка и Установе за децу са сметњама у развоју је прилика да пошаљемо поруку о потреби међусобног разумевања у различитостима. Град води одговорну социјалну политику тако што ствара услове за квалитетан развој све наше деце и пружа подршку породицама чија деца имају сметње у развоју истакао је Немања Пајић и додао да се за финансирање за рад Дневног боравка годишње издвоји 13 милиона динара.
-Од ове школске године, у жељи да још више олакшамо живот и деци и њиховим породицама имамо и нову услугу – личног пратиоца чији рад са 10 милиона динара, такође Град финансира. То је доказ одговорности наше социјалне политике која ће се наставити и у наредном периоду – истакао је Немања Пајић.
Аутизам се данас дефинише као развојно органско оштећење мозга које се манифестује немогућношћу развоја језика и осталих облика друштвене комуникације. Процена распрострањености аутизма варира у зависности од дијагностичких критеријума, те су подаци непоуздани. Према подацима Министарства за рад и социјалну политику, у Србији данас је регистровано око 2.000 особа са аутизмом, од чега је око 800 деце. Иако не постоје прецизни подаци, верује се да само у Београду живи више од 700 породица у којима је неки члан особа са аутизмом.
Најновија истраживања аутизма у првој декади 21. века процењују постојање 1 до 2 случаја на 1.000 особа. Већи ризик од аутизма имају дечаци у односу на девојчице 4,3:1. Аутизам је трећи наследни развојни поремећај по учесталости, након интелектуалне ометености и церебралне парализе.
Аутизам који се јавља у прве три године живота испољава се кроз успостављање реципрочних социјалних интеракција као што су изостанак контакта очима, изостанак интересовања за особе из окружења, изостанак одговора на вербалне захтеве, неодазивање на име, избегавање физичког контакта, нападе беса, фобије, поремећаје исхране и спавања, нападе беса и аутодеструктивности. Особе са аутизмом могу развити преосетљивост на звукове, додире, укусе, мирисе, светлост и боје.
Симптоми морају постојати у раном детињству, али не морају бити у пуној мери испољени све док социјални захтеви не превазиђу ограничене капацитете или могу бити маскирани наученим стратегијама у каснијем животу. Испољени симптоми заједно ограничавају и оштећују свакодневно функционисање.
Аутизам се дијагностикује узимањем анамнестичких података од родитеља, применом валидних тестова и објективним посматрањем детета. Код већине особа са аутизмом постоје дефицити у четири органска система: нервном, имунолошком, ендокрином и пробавном систему. Стога и лечење треба бити свеобухватно. Лечење подразумева суплементацију, дијететску исхрану и логопедске терапијске поступке.
Узрок аутизма је и даље непознат, а највероватније у његовом настанку учествује више фактора од генетичких до фактора средине.