Инфо

12. април 2018.12. апр 2018.
ДУШАН МИЛОШЕВИЋ
СЕЋАЊЕ

ДУШАН МИЛОШЕВИЋ

1958 – 2018
Мада је једина извесна чињеница у животу – смрт, та неумитна коначност нашег бивства у овом свету, увек изненади. Посебно изненади кад се живот заврши неприродним, трагичним, несрећним случајем.
Управо таква смрт задесила је професора Душана Милошевића, човека који је животом заслужио на само саосећање са болом његове породице, већ, пре свега, дубоко поштовање и памћење. А колико је то поштовање његових суграђана истински велико, најбоље потврђује сам чин сахране: на Велики Петак, најтужнији дан за све хришћане, док су његови посмртни остаци спуштани у раку на Доњошорском гробљу у Шапцу, непрегледна колона људи у муклој тишини ходала је од капеле на улазу у гробље до саме гробнице.
Свака смрт изазове нечији бол и сваког неко испрати на вечни починак. Али су само они који су својим животом потврдили траг у времену, а људскошћу овај свет чинили бољим и лепшим местом за живот, само су они заслужили да их у муклој тишини испрати толики број његових суграђана. Такву заслугу добио је, на част његове породице и пријатеља и Душан Милошевић.
Подаци о животу Душана Милошевића, како се у оваквим приликама обично ради, могу се навести у неколико општих, стереотипних фраза: рођен и одрастао у вредној и домаћинској кући Милошевића у Горњој Врањској, школовао се у родном селу, у Шапцу и у Београду, где је као бриљантан студент дипломирао на Факултету политичких наука Београдског универзитета. Од дипломирања, па до трагичне смрти прошле недеље, радио је као професор у Пољопривредној школи у Шапцу, са паузом од неколико година када је биран на функцију Начелника Мачванског Управног Округа. У браку са супругом Вером, добио је сина Николу.
Сви ови подаци, који чине општу слику Душановог живота, (допуњени и подацима да је био истакнути друштвени и јавни радник, председник Градског одбора СПС у Шапцу, председник ФК Мачва, командант Окружног штаба ЦЗ у време НАТО агресије на нашу земљу и др.) онима који су имали част да познају Душана Милошевића, или привилегију да са њим раде или да буду пријатељи, њима горе наведена факта не значе готово ништа.
Оно због чега ће га они памтити је нешто много важније – то је непоновљива коректност у опхођењу са људима, знаним и незнаним, подређеним и надређеним, убогим и академцима. Та особина којом је пленио и придобијао људе, можда је траг породичног васпитања, а можда и дар са којим је рођен. Како год било, Душан Милошевић остаће упамћен као човек који је у свим радним, пословним, друштвеним, васпитним, политичким и другим контактима са људима увек и на прво место стављао човека и коректан однос према њему. И када је у најтежим временима по нашу земљу морао да ради одговорне послове и да доноси тешке одлуке, никада није повредио човека и никада није користио моћ над људима. То да и подређене и надређене гледа само као људе, од којих свако ради свој посао и свако од њих заслужује једнако људско поштовање, чинило га је не само поштованим, већ и драгим, може се слободно рећи, омиљеним човеком. Пријатељи су га волели, противници су га изразито поштовали, а снага аргумената које је непоколебљиво бранио са осмехом на лицу била је голема и непобедива.
По томе ће у сећањима остати Душан Милошевић, као што ће га памтити по несвакидашњој ерудицији, по енциклопедијском познавању многих области, које на нашу жалост није забележио и оставио поколењима која долазе као драгоцен путоказ.
Утеха је, ипак, што је он то своје знање сејао свуда око себе – у непосредним разговорима или за школском катедром. То знање делио је несебично и ненаметљиво, као да је желео да не умре са њим.
И неће умрети док га се сећамо! А сећаћемо га се јер је то честитим и племенитим животом заслужио.
Почивај у миру, добри човече. Нека твој искрени осмех разбистри небо над нама.

Миленко Ераковић

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa