БИБЛИЈСКА ВРЕМЕНА

Свима познате и одавно бајате приче о новом потопу, о катаклизмама које ће разорити свет у коме живимо, о Тарабићевим порукама да ће „Срба, после те велике пошасти остати само за под шљиву“, делују готово као бајковите успаванке пред трагедијом која је прошлог петка задесила и још задешава Јапан. Ова катаклизма досегла је библијске размере и епске висине по свим догађајима и појавама које је човечанство могло да прати као на филмском платну.
И док су милијарде отуђених и равнодушних људи, заваљени испред својих малих екрана, посматрали како природа бичем неког разјареног бога, шиба јапанска острва и море око њих, и у свом гневу помера чак и земљину осу и скраћује дан, потпуно рушећи пред собом све што је човек стварао, овај невероватни народ показао је још једном остатку човечанства да је велики, да је ненадмашан. Јапанци су током протеклих дана катаклизме кроз коју пролазе показали конкретну лекцију о томе какви људи могу да буду и какви треба да буду једни према другима и у време највећег зла и несреће.
А та лекција је крајње једноставна и могли би је, кад би хтели, применити сви људи и сви народи овог света: у времену зла и хаоса људи, да би опстали и преживели, морају бити солидарни и одговорни једни према другима и према заједници у којој живе. У времену општег зла, појединачна људска невоља лакше се подноси ако се појединци солидаришу и ако свако уради оно што може у том тренутку.