ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О ДР ЈОВАНУ СТЕЈИЋУ
У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ
У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ
Исправљена неправда
Обележавање Дана града Шапца почело је јуче, 18. априла, у Библиотеци шабачкој изложбом Јован Стејић – први Србин доктор медицине у обновљеној Србији. Присутнима су се обратили директорка Библиотеке Јелена Подгорац Јовановић и аутори поставке, Ненад Карамијалковић и Славко Степановић. Изложбу је отворио градоначелник Шапца Небојша Зеленовић.
- Реч је о веома интересантном човеку, који је свој професионални ангажман у Србији започео у Шапцу. Драго ми је што наши суграђани имају прилику да виде како је све некад изгледало и како, можда, може да изгледа реалност у којој ми данас живимо. Др Јован Стејић поставио је основе државности модерне Србије и, по узору на њега, не би требало да заборавимо важност институција у овом времену у коме нам свакодневно сервирају бесмислице. Шабац је град нових идеја и нове енергије која би требало да промени учмалост у нашем друштву и сигуран сам да је то могуће поново, као некад, када је настајала модерна српска држава, истакао је Зеленовић.
Јован Стејић био је један од најзнаменитијих Срба 19. века. Био је зачетник организованог здравства Кнежевине Србије, главни секретар Државног савета, дворски лекар Обреновића, утемељивач Друштва српске словесности, борац за слободу и права човека, језички реформатор, писац и преводилац. Као већина српских писаца онога времена, Стејић се умешао у борбу око језика и правописа. Залагао се за народни, али је сматрао да се треба подићи на висину књижевног језика.
- Част нам је што ову изложбу промовишемо у оквиру обележавања Дана града Шапца. Потреба да реконстр
уишемо његову причу појавила се зато што је један од најзнаменитијих Срба 19. века, а у савременом друштву се потпуно изгубио помен на његов живот и дело. Хтели смо да изменимо неправду која му је нанета, што је био један од основних мотива, истакао је Степановић.
Први Србин који је у матици радио као лекар, рођен је и одрастао у Угарској, а у Шабац је дошао пре 190 година. Одатле је отишао у Крагујевац, а потом у Београд. Такав је, попут његовог, пут ове изложбе, коју ће Шапчани видети први у Србији.
Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом Шумадије и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.
- Реч је о веома интересантном човеку, који је свој професионални ангажман у Србији започео у Шапцу. Драго ми је што наши суграђани имају прилику да виде како је све некад изгледало и како, можда, може да изгледа реалност у којој ми данас живимо. Др Јован Стејић поставио је основе државности модерне Србије и, по узору на њега, не би требало да заборавимо важност институција у овом времену у коме нам свакодневно сервирају бесмислице. Шабац је град нових идеја и нове енергије која би требало да промени учмалост у нашем друштву и сигуран сам да је то могуће поново, као некад, када је настајала модерна српска држава, истакао је Зеленовић.
Јован Стејић био је један од најзнаменитијих Срба 19. века. Био је зачетник организованог здравства Кнежевине Србије, главни секретар Државног савета, дворски лекар Обреновића, утемељивач Друштва српске словесности, борац за слободу и права човека, језички реформатор, писац и преводилац. Као већина српских писаца онога времена, Стејић се умешао у борбу око језика и правописа. Залагао се за народни, али је сматрао да се треба подићи на висину књижевног језика.
- Част нам је што ову изложбу промовишемо у оквиру обележавања Дана града Шапца. Потреба да реконстр
уишемо његову причу појавила се зато што је један од најзнаменитијих Срба 19. века, а у савременом друштву се потпуно изгубио помен на његов живот и дело. Хтели смо да изменимо неправду која му је нанета, што је био један од основних мотива, истакао је Степановић.
Први Србин који је у матици радио као лекар, рођен је и одрастао у Угарској, а у Шабац је дошао пре 190 година. Одатле је отишао у Крагујевац, а потом у Београд. Такав је, попут његовог, пут ове изложбе, коју ће Шапчани видети први у Србији.
Изложба је реализована у сарадњи са Историјским архивом Шумадије и Заводом за заштиту споменика културе Крагујевац.
М.Ф.
Најновији број
18. април 2024.
