Буразерска подела уместо реституције

Исправљање неправде у дугорочном закупу државног пољопривредног земљишта најавио је Бранислав Недимовић, али је прави проблем, накарадну политику буразерске доделе, пробао да замаскира сукобом ратара и сточара као и потребама реституције.
Министар пољопривреде Недимовић је ових дана одлучио да Војвођанима открије епохални податак да пољопривредно земљиште представља једно од најзначајнијих ресурса којима Србија располаже, нарочито када је реч о државном пољопривредном земљишту. Војвођани само што нису попадали у несвест од толиког просветљавања.
Гостујући у Бечеју, родном месту колеге покрајинског секретара за пољопривреду Вука Радојевића, који га је ту и довео, Недимовић је још рекао да је остварен напредак у погледу управљања државним пољопривредним земљиштем, али да ће закон о њему морати да буде мењан, јер се овако гурају у сукоб ратари и сточари, а појављује се проблем и са реституцијом.
Кад онако издалека погледате ове изјаве, не види се ништа нарочито спорно. Али јако издалека.
Оно што је круцијално у целој причи, па ипак намерно изостављено, а бечејски пољопривредници нису питали, или медији нису њихова питања пренели, је следеће: „Зашто се проблемом реституције или квази сукобом око доступности површина земље ратарима и сточарима, прикрива основни проблем, а то је нерационално и буразерско дељење државне земље на 30 година иностраним и домаћим тајкунима, као и заслужним партијским послушницима“.
Осим Лиге социјалдемократа Војводине, која редовно поставља то питање, никог и не занима зашто се спрема нова додела од око 5.000 хектара земље немачкој компанији „Тенис“. Никог, па ни министра, не занима да ли је тачно да је та компанија, након што је летос и јесенас добила преко пет хиљада хектара земље у Кикинди и Зрењанину у дугорочни закуп на 30 година, одложила инвестицију за идућу годину и са којим образложењем.
А пољопривредници са подручја Кикинде и Зрењанина, који су ускраћени за ову земљу, питају се како је могуће да се некоме одобри закуп земље на три деценије, а да он онда одлаже планирану инвестицију, без које ту земљу не би ни добио.
Републичка и покрајинска власт могу показати своје добре намере и озбиљност на случају „Тениса“, ако не дозволе право дугорочног закупа земље још пет хиљада хектара у Пландишту, Вршцу и Сечњу, док не буду познати сви услови под којима та компанија намерава да подиже фарме у Војводини и док не испуни претходно договорене обавезе.
Пољопривредници су до сада били у могућности да изнајмљују државну земљу, али само на годину дана. Сваком ко се иоле разуме у пољопривреду јасно је колико је то лоше решење, поготову ако се узме у обзир да претходно наведени страни инвеститори, тајкуни, партијски другари ту исту земљу по другом Закону добијају на 30 година, и још при томе имају права први да одвоје себи парцеле, а домаћим паорима шта остане.
Да ли је министарство заиста решило да унесе неке праведније услове за све заинтересоване за државну земљу, или ће ово бити само додатно рашчишћавање простора за оне „другаре“ који у првом наврату нису успели да се домогну хиљада хектара земље, као они већ помињани у Гакову, Зрењанину, Кикинди, Новом Бечеју.....показаће ситуација на терену или на тракторским барикадама.
За “Глас Подриња”
Невена Суботић,
главна и одговорна уредница Новобечејског информатора