ЗАШТО „МЕДИЦИНАР“ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ПРВАК?
Политика испред спорта
Ситуација у српском рукомету је далеко од идеалне, вероватно је боља дефиниција – трагична.
Рукометни савез као да чини све да овај, некада један од најпопуларнијих спортова у земљи, изгуби и оно мало публике која упорно долази на утакмице. Шабац који је појам за овај спорт у светским размерама, давно је „прегажен“ односом сопственог савеза.
Деценијама се чекало на тренутак када ће се победнички пехар првака државе поносно понети шабачким улицама. Десило се то „Медицинару“, женском рукометном клубу. Освојена је титула првака државе и поред претњи, жаока и стрела које су испаљиване из Аранђеловца ка Шапцу.
Сећамо се да су функционери „Бекамента“, до прошле године неприкосновеног првака из Аранђеловца, јавно говорили о томе да не долази у обзир да првак Србије буде неко из опозиционог града, када се руководство из Аранђеловца својски потрудило да обезбеди присутност неколико аутобуса на скупу Српске напредне странке и тада председничког кандидата Александра Вучића у Новом Саду, на пример. Доста је што тамо тај Шабац глуми неку опозицију, још и да првак буде, неће моћи.
А, наш „Медицинар“ је стрпљиво стварао тим, на челу са прослављеном Аном Радовић, и стоички трпео многе неправде ранијих сезона. И успеле су девојке да узму титулу. Додали бисмо – чисту као сузу, како то умеју да кажу они на чији је митинг „Бекамент“ организовао долазак.
Ове сезоне, једноставно, „Медицинар“ не сме да буде првак, а вероватно ни победник Купа Србије, трофеј којим би била заокружена једна дивна сторија у коју је уложено много труда, рада и зноја. Одлука је донета, и спроводи се у делу без икаквих препрека. Гази се свака правна логика не би ли се наум спровео у дело. И да се разумемо, има ту мало и освете првог човека српског рукомета Божидара Ђурковића. Човек се свети свима који нису гласали за њега, а изабран је за председника. Изгледа да му је Вучићева већина недосањани сан.
Непосредно пред дерби меч у Шапцу, наврат-нанос створена погодна Арбитражна комисија Рукометног савеза Србије одлучила је да две рукометашице шабачког „Медицинара“, са важећим уговорима и без динара дуговања, буду регистроване управо за „Бекамент“ из Аранђеловца у који је, малтене без речи поздрава отишао и тренер Шапчанки. Како, зашто, на основу којих правила, прописа? У РСС ћуте. Кажу – напишите мејл. Написали смо мејл и послали, али одговоре нисмо добили. Вероватно и нећемо. Кога се још то тиче што тамо неки Шапчани желе да се у спорту витешки надмећу са жељом да најбољи победе. Ајмо да им отимамо играчице и да их убијемо у појам.
Давно су још паметни људи рекли да се утакмица игра до последњег судијског звиждука, али како се борити против политике, мешетарења, неправде и непоштења. Рекли бисмо – никако. Али, верујемо у наше хероине, девојке које имају лавовско срце, да ће се борити до границе издржљивости и да неће да дозволе да их политика понизи.
Рукометни савез као да чини све да овај, некада један од најпопуларнијих спортова у земљи, изгуби и оно мало публике која упорно долази на утакмице. Шабац који је појам за овај спорт у светским размерама, давно је „прегажен“ односом сопственог савеза.
Деценијама се чекало на тренутак када ће се победнички пехар првака државе поносно понети шабачким улицама. Десило се то „Медицинару“, женском рукометном клубу. Освојена је титула првака државе и поред претњи, жаока и стрела које су испаљиване из Аранђеловца ка Шапцу.
Сећамо се да су функционери „Бекамента“, до прошле године неприкосновеног првака из Аранђеловца, јавно говорили о томе да не долази у обзир да првак Србије буде неко из опозиционог града, када се руководство из Аранђеловца својски потрудило да обезбеди присутност неколико аутобуса на скупу Српске напредне странке и тада председничког кандидата Александра Вучића у Новом Саду, на пример. Доста је што тамо тај Шабац глуми неку опозицију, још и да првак буде, неће моћи.
А, наш „Медицинар“ је стрпљиво стварао тим, на челу са прослављеном Аном Радовић, и стоички трпео многе неправде ранијих сезона. И успеле су девојке да узму титулу. Додали бисмо – чисту као сузу, како то умеју да кажу они на чији је митинг „Бекамент“ организовао долазак.
Ове сезоне, једноставно, „Медицинар“ не сме да буде првак, а вероватно ни победник Купа Србије, трофеј којим би била заокружена једна дивна сторија у коју је уложено много труда, рада и зноја. Одлука је донета, и спроводи се у делу без икаквих препрека. Гази се свака правна логика не би ли се наум спровео у дело. И да се разумемо, има ту мало и освете првог човека српског рукомета Божидара Ђурковића. Човек се свети свима који нису гласали за њега, а изабран је за председника. Изгледа да му је Вучићева већина недосањани сан.
Непосредно пред дерби меч у Шапцу, наврат-нанос створена погодна Арбитражна комисија Рукометног савеза Србије одлучила је да две рукометашице шабачког „Медицинара“, са важећим уговорима и без динара дуговања, буду регистроване управо за „Бекамент“ из Аранђеловца у који је, малтене без речи поздрава отишао и тренер Шапчанки. Како, зашто, на основу којих правила, прописа? У РСС ћуте. Кажу – напишите мејл. Написали смо мејл и послали, али одговоре нисмо добили. Вероватно и нећемо. Кога се још то тиче што тамо неки Шапчани желе да се у спорту витешки надмећу са жељом да најбољи победе. Ајмо да им отимамо играчице и да их убијемо у појам.
Давно су још паметни људи рекли да се утакмица игра до последњег судијског звиждука, али како се борити против политике, мешетарења, неправде и непоштења. Рекли бисмо – никако. Али, верујемо у наше хероине, девојке које имају лавовско срце, да ће се борити до границе издржљивости и да неће да дозволе да их политика понизи.
Најновији број
18. април 2024.
