Инфо

26. април 2018.26. апр 2018.
Кривина у огледалу

Трећи светски рат са Хрватском

Док на једној страни светски поредак пуца по сиријским шавовима, на брдовитом Балкану експрес лонац само што није експлодирао. Запиштао је одавно.
Срби и Хрвати, два доказано пријатељска народа, муку муче са својим проблемима. Шта ће нама Сирија, САД и Русија, када нам је Трећи светски рат надохват руке, ту са Хрватском. Најпознатији српски дезертер, преко ноћи оваплоћен у ратног кербера - Александар Вулин, изазвао је бурну рекацију у лијепој њиховој, те му је ускраћено гостопримство. Вулин стој, што би се рекло војничким жаргоном у који се он одлично разуме.
Браћа Хрвати су показали да су веома нежан народ. Смета им наводно гажење шаховнице пред капијама српског парламента. Нашем председнику није сметало, такође наводно, паљење српске заставе у Загребу приликом посете Прворођеног хрватској престоници. Хрвати су, додуше, том приликом били јачи за извесног Буља, да не кажемо Буљу, који је нешто добацио Прворођеном, а овај се само окренуо и побегао, што камере такође нису забележиле. Хрвати имају Буљу, а ми Вулина.
Џаба нама што се Прворођени уби од убеђивања да хоћемо добросуседске односе са Хрватском, када Кербер лаје ли лаје. А, лају и хрватски Кербери. Једва би дочекали да мало укрсте њушке у некој специјално за њих израђеној арени. Проблем је што ми нисмо те среће, јер док Кербери лају, обично настрада обична раја.
Лепу су поруку нашем Керберу послали Срби из Млаке који су се нашли на обележавању страдања српског народа од усташке каме. Шта му је то требало, обични људи живе нормално док се политичари свађају и дају запаљиве изјаве, неки су од њихових коментара.
Утисак је да ситуација у региону никада није била гора од завршетка ратних сукоба на територији бивше Југославије. Свима су уста пуна добрих намера, а да могу у трен ока би увели своје народе у још једну крваву епизоду. Срећом, сви смо ми под патронатом неких јачих сила и док је тако све ће се завршити на гажењу и паљењу застава. Ето неког бенефита од те Европске уније.
Потпуно је нејасно повампирење усташтва у Хрватској и непоштовање жртава усташког злочина. Ту нема дилеме. Ниједну нашу жртву не смемо да заборавимо. Питање је да ли такве злочине можемо и да опростимо. Али морамо да идемо даље, морамо да останемо и да живимо на овим просторима. Ратним хушкачима хитно је потребно преваспитавање.
Што би оба народа рекла – Кербери лају, дани пролазе. Ајде ти Трећи светски рате заобиђи мало наше двориште.
Ненад Кулачин

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa