Инфо

26. април 2018.26. апр 2018.
Комшије, најближи савезници
СТАРИ ЉУДИ У ПРОВУ, НЕДАЛЕКО ОД ШАПЦА, ЧЕСТО ЗАБОРАВЉЕНИ ОД ПОРОДИЦЕ И ДРУШТВА

Комшије, најближи савезници

Од 2.000 житеља једног од најразвијенијих села владимирачке општине, преко 100 самаца о којима мало ко брине. Око 400 кућа празно. Најстарији мештанин Прова Миливој Поповић (97) такорећи до јуче возио специјални мотор, који му је највише служио за снабдевање, каже Марко Милосављевић, матичар и шеф месне канцеларије у овом селу крај Саве, некада надалеко познатом по производњи црепа, цигле и чамаца
Старе људе у Прову, близу Саве и Шапца, једном од најразвијенијих села у општини Владимирци, једино виталност спашава. Али свеједно и овде је старост тежа од болести, а самоћа додатно усложњава проблем.
Најстарији житељ Прова данас је Миливој Поповић (97).
- До скоро је возио специјални мотор који му је служио за снабдевање. Краси га виталност и готово да је бринуо сам о себи, што је у тим годинама реткост. Не видим га ових дана на мотору. Године притисле, а помоћи мало, каже матичар и шеф месне канцеларије у Прову Марко Милосављевић. Старина Миливој се највише бавио тријерисањем пшенице, додаје Марко, увек спреман да брзо помогне свим мештанима села у домену његових могућности или да упути на праву адресу.
Нажалост, село стари. За око 100 самаца у поодмаклим годинама нема ко да брине. Многи су заборављени од породице и друштва, принуђени да траже милост комшија, родбине, пријатеља да би подмирили основне животне потребе или потражили помоћ лекара.
- Највећи део радног века провео сам на изградњи Новог Београда у предузећу “Иван Милутиновић”. Сада, као пензионера избацују ме из шабачке болнице, кад сам недавно затражио помоћ, после операције и опоравка у Сланкамену. На нељубазност особља наилазио сам и у пошти Шабац, али и на другим местима.
Имам два сина и четири унука. Ретко ме посећују, јер кажу због посла код газде, немају времена. Друштво заборавља на нас старе и наша дела, каже Душан Матевић (86) пензионер из Прова.
Помињани Марко Милосављевић се слаже у оцени да без обзира на разне врсте хуманитарне помоћи коју стари добијају, најчешће преко Црвеног крста, ови људи су заборављени у целини.
- Само у Прову имамо 820-830 активних домаћинстава и око 2.000 житеља. Број људи из године у годину стално опада. Око 400 кућа је празно. Самаца имамо најмање 100. Млађи су напустили село (најчешће одлазе у Београд). Долазе на кратко, углавном о празницима. Старији родитељи, пензионери, највише се ослањају на комшије да им помогну. Социјална помоћ и пензије су мале. Интересантно, овде је “свако свакоме род”. То је добро и помаже, каже Милосављевић, наглашавајући да највећи број житеља села живе од пољопривреде. То се, каже, види и по броју пољопривредних пензија које добијају редовно, без обзира што су и оне мизерне.
- Раније су радили цреп и циглу, градили чамце. Крај Саве је било много рибљих ресторана. Данас је све другачије. Тих, назови занатлија, све је мање. Имамо школу, вртић (мало је деце), ресторан, бензинску пумпу, пет продавница... али нас је у просеку за 40 сваке године мање, каже наш саговорник.
Пољопривреда је и даље основно занимање у Прову. У атару Орлача имају 1.870 хектара шуме и обрадивог земљишта. Самци у просеку располажу са по два хектара обрадиве земље, коју дају у закуп и тако настоје да “освеже” кућни буџет и помогну себи.


Љ.Ђ.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa