СЕЗОНА КРПЕЉА ЈЕ ПОЧЕЛА
ОПАСНИ МАЛИ ВАМПИРИ
Најпознатија и најчешћа болест коју крпељи преносе на човека јесте лајмска болест. Да није тако ретка говори податак да је прошле године на подручју Шапца пријављено чак 78 случајева лајмске болести
Овог пролећа крпеља има у огромном броју. Поред тога што су веома опасни по љубимце, и код људи могу изазвати озбиљне болести. Док за псе и мачке постоје различити препарати који одбијају ове напасти, за људе још није измишљена адекватна заштита.
Најпознатија и најчешћа болест коју крпељи преносе на човека јесте лајмска болест. Да није тако ретка говори податак да је прошле године на подручју Шапца пријављено чак 78 случајева лајмске болести.
Др Јелица Кампић Спировски, спец. Медицине рада истиче да је познавање животног циклуса крпеља од значаја за разумевање сезонске појаве болести и степена ризика за њен настанак.
-Двогодишњи животни циклус крпеља чине четири стадијума развоја: јаја, ларва, нимфа и одрастао крпељ. Крпељ се у сваком стадијуму развоја храни крвљу само једанпут. Свака женка у рано пролеће положи око 3.000 јаја, а затим угине. Крајем лета из јаја се излегу ларве које се потом каче на топлокрвне животиње и хране се крвљу неколико дана, објашњава наша саговорница.
Управо на тај начин ларва се зарази бактеријом борелиа. Када отпадне са животиње ларва се преобрати у нимфу која је неактивна током зиме и раног пролећа. Њена активност почиње у мају.
-Нимфе се закаче за кожу домаћина и хране се четири, пет дана, после чега отпадају и развијају се у одраслог крпеља. Одрастао крпељ највећу активност има крајем октобра, а поред пса, мачке и других домаћих животиња за домаћина бира и човека. Крпељи који нису нашли домаћина своју другу активност започињу крајем марта и почетком априла, објашњава др Кампић Спировски.
Наша саговорница наводи да су нимфе у 80 одсто случајева одговорне за појаву лајмске болести и то у периоду од маја до августа. Иако су најчешће на ниском растињу, могу да бораве и на дрвећу, а крпеље у стан могу донети пси и мачке.
-Убод крпеља је безболан и пролази незапажено. Око половине оболелих од лајмске болести не сећа се убода крпеља. Не доводи сваки контакт са крпељом до преноса заразне болести, каже Кампић Спировски.
Крпељ преноси и кримско-конгоанску хеморагичну грозницу, омску хеморагичну грозницу, кјасанурске шумске болести, крпељски менингоенцефалитис, борелиозу, тулаемију, ерлихиозу, бабезиозу, Љ грозницу, ендемску повратну грозницу. Наша саговорница наводи да неке болести имају благу клиничку слику, а да се неке завршавају смртним исходом или са тешким последицама.
Лајмска болест чини 90 одсто од свих болести које преносе крпељи. Најчешће је професионалног карактера и изражена је код људи који раде у пољу и шуми.
-Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који сишући крв пљувачком преноси узрочнике болести на човека, или гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузокоже. На месту убода крпеља може се појавити мање црвенило, оток и свраб. Ако је крпељ заражен развиће се клиничка слика од прве до треће фазе, зависи од одбрамбених снага човека и лечења. Од три до тридесет дана од убода зараженог крпеља најчешће долази до кружног ширења црвенила око места убода, при том средиште бледи, или атипичним црвенилом и осипом, модро-црвеном плочом 1-1,5 цм, отоком жлезда, повишеном температуром, боловима у мишићима и зглобовима, главобољом, поспаношћу, замором без кожних промена. Овај стадијум се лечи антибиотицима. Непосредно после нелеченог првог стадијума, или неколико недеља касније, развија се други стадијум као последица ширења борелије у кожу, очи, нервни систем, зглобове, срце и друге органе. Трећи стадијум се јавља после више месеци или година. Позитиван одговор на антибиотике је до 50 одсто и оставља инвалидитет, а клиничка слика је слична сифилису, наводи наша саговорница.
После уједа крпеља не даје се антитетанусна заштита или антибиотици, ако нема знакова инфекције. Ако се примети крпељ на телу треба га уклонити без стављања икаквих раствора на њега нити га гњечити јер ће се на тај начин излучити пљувачка у којој је узрочник болести.
Превенција болести које преносе крпељи састоји се пре свега у спречавању да се крпељ ухвати за кожу. Наша саговорница саветује да се избегавају подручја на којима има доста крпеља током летњих месеци. Такође, да се носи светла одећа на којој је лако уочити крпеља. Постоје репеленти који одбијају крпеље. Након боравка у природи обавезно прегледати одећу, косу и тело. Такође, ако имате љубимца заштитите их адекватним препаратима.
Најпознатија и најчешћа болест коју крпељи преносе на човека јесте лајмска болест. Да није тако ретка говори податак да је прошле године на подручју Шапца пријављено чак 78 случајева лајмске болести.
Др Јелица Кампић Спировски, спец. Медицине рада истиче да је познавање животног циклуса крпеља од значаја за разумевање сезонске појаве болести и степена ризика за њен настанак.
-Двогодишњи животни циклус крпеља чине четири стадијума развоја: јаја, ларва, нимфа и одрастао крпељ. Крпељ се у сваком стадијуму развоја храни крвљу само једанпут. Свака женка у рано пролеће положи око 3.000 јаја, а затим угине. Крајем лета из јаја се излегу ларве које се потом каче на топлокрвне животиње и хране се крвљу неколико дана, објашњава наша саговорница.
Управо на тај начин ларва се зарази бактеријом борелиа. Када отпадне са животиње ларва се преобрати у нимфу која је неактивна током зиме и раног пролећа. Њена активност почиње у мају.
-Нимфе се закаче за кожу домаћина и хране се четири, пет дана, после чега отпадају и развијају се у одраслог крпеља. Одрастао крпељ највећу активност има крајем октобра, а поред пса, мачке и других домаћих животиња за домаћина бира и човека. Крпељи који нису нашли домаћина своју другу активност започињу крајем марта и почетком априла, објашњава др Кампић Спировски.
Наша саговорница наводи да су нимфе у 80 одсто случајева одговорне за појаву лајмске болести и то у периоду од маја до августа. Иако су најчешће на ниском растињу, могу да бораве и на дрвећу, а крпеље у стан могу донети пси и мачке.
-Убод крпеља је безболан и пролази незапажено. Око половине оболелих од лајмске болести не сећа се убода крпеља. Не доводи сваки контакт са крпељом до преноса заразне болести, каже Кампић Спировски.
Крпељ преноси и кримско-конгоанску хеморагичну грозницу, омску хеморагичну грозницу, кјасанурске шумске болести, крпељски менингоенцефалитис, борелиозу, тулаемију, ерлихиозу, бабезиозу, Љ грозницу, ендемску повратну грозницу. Наша саговорница наводи да неке болести имају благу клиничку слику, а да се неке завршавају смртним исходом или са тешким последицама.
Лајмска болест чини 90 одсто од свих болести које преносе крпељи. Најчешће је професионалног карактера и изражена је код људи који раде у пољу и шуми.
-Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који сишући крв пљувачком преноси узрочнике болести на човека, или гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузокоже. На месту убода крпеља може се појавити мање црвенило, оток и свраб. Ако је крпељ заражен развиће се клиничка слика од прве до треће фазе, зависи од одбрамбених снага човека и лечења. Од три до тридесет дана од убода зараженог крпеља најчешће долази до кружног ширења црвенила око места убода, при том средиште бледи, или атипичним црвенилом и осипом, модро-црвеном плочом 1-1,5 цм, отоком жлезда, повишеном температуром, боловима у мишићима и зглобовима, главобољом, поспаношћу, замором без кожних промена. Овај стадијум се лечи антибиотицима. Непосредно после нелеченог првог стадијума, или неколико недеља касније, развија се други стадијум као последица ширења борелије у кожу, очи, нервни систем, зглобове, срце и друге органе. Трећи стадијум се јавља после више месеци или година. Позитиван одговор на антибиотике је до 50 одсто и оставља инвалидитет, а клиничка слика је слична сифилису, наводи наша саговорница.
После уједа крпеља не даје се антитетанусна заштита или антибиотици, ако нема знакова инфекције. Ако се примети крпељ на телу треба га уклонити без стављања икаквих раствора на њега нити га гњечити јер ће се на тај начин излучити пљувачка у којој је узрочник болести.
Најновији број
18. април 2024.
