Љубав прожета хуманошћу

Живот заиста пише романе. Једна је и јединствена прича о доктору Радосаву Раду Милутиновићу, натурализованом Мачванину из села Стојковића у општини Коњиц, који се после породичног досељавања у Бачки Петровац, школовања и дипломирања на Медицинском факултету у Новом Саду, стажирања у Сомбору, запослио у Дому здравља Богатић, где је убрзо распоређен у тада Медицинску станицу Бадовинци. Доктор Раде, како га мештани из милоште зову и данас је ту, увек на услузи пацијентима. Због свог богатог знања и искуства које несебично дарује, велике бриге о превенцији, повећању здравствене културе на селу и лечењу, постао је омиљен и драг гост у свакој кући највећег мачванског села крај Дрине.
Сећање на учитељицу Јелу
Родитељи доктора Рада, мајка Стоја и отац Ђуро имали су четворо деце. Он је био један од тројице синова, који је свет први пут угледао 14. јануара 1956. године у селу Стојковић, општина Коњиц, тадашња БиХ. Брзо су се породично преселили у Бачки Петровац, где доктор Раде започиње школовање.
- Много сам захвалан учитељици Јели. Она је у мени побудила љубав према књизи и охрабрила ме. Мајка је утицала на професионално опредељење, јер је била болешљива, а ја сам хтео да јој помогнем, каже на почетку разговора за “Глас Подриња”.
Средњу Медицинску школу завршио је у Сомбору 1975. године, а на Медицинском факултету у Новом Саду дипломирао 15. маја 1981. Потом је дошао приправнички стаж у Болници Сомбор, који је трајао десет месеци. У Дом здравља Богатић, запослио се после конкурса у новинама, почетком априла 1982. године. Одмах је распоређен на рад у тадашњу Здравствену станицу Бадовинци.
- Специјализацију из области опште медицине, положио сам 11. јануара 1999. године на Медицинском факултету у Београду. Овај посао ме испуњава. Радујем се што помажем људима. Трудим се да им укажем на значај превенције, унапређења здравља и лечења. Наука стално напредује. Тако је и у овој области рада. Нисам се покајао што радим на селу, а у овој здравственој установи намеравам да завршим своју лекарску каријеру, каже наш саговорник.
За лекарску помоћ јавља му се велики број људи, а он је одмах спреман да напусти свадбу, какво друго славље или не дај Боже сахрану, само да им укаже помоћ. Тако је био у прилици да помогне повређеним у сеоској фудбалској утакмици на терену или каквом другом јавном месту. Због свог знања и љубазности постао је омиљени Мачванин и рад гост у свакој кући у Бадовинцима.
Наш доктор Раде
- Упознао сам врло брзо сваку породицу у селу које није мало. Добро су ме прихватили. Настојим да им помогнем у свакој акцији, поготово здравља, очувања животне околине и спорта. Амбуланту смо 1986. године потпуно реновирали и увели централно грејање. Са мном ради још један лекар, четири медицинске и једна патронажна сестра. Свакодневно нам се за помоћ јавља велики број пацијената различите патологије. Осамдесетих година највећи проблем је био крвни притисак и ендемски нефритис, а тренутно је више кардиоваскуларних, малигних случајева и шећерне болести, наглашава доктор Раде.
За своје мештане тврди да су веома гостољубив народ.
- Имам само речи хвале за доктора Рада. Много нам значи и готово да нема акције у селу у којој није пружио несебичну помоћ. Тако је на сваком месту и за њега не важи радно време. Бадовинчани су одлучили да му овде купе кућу, јер станује у кадровском стану и тако и после пензионисања остане наш доктор Раде.
Ову иницијативу спремни су да подрже у Дому здравља Богатић, матичној кући доктора Рада. Садашњи директор Горан Макунчевић има за њега само речи похвале.
- Бадовинчани имају разлога да се и те како одуже, захвале и на неки начин помогну свом доктору, тврди Макунчевић.
О многобројним захвалницама и похвалама месне заједнице и општине Богатић, сувишно је трошити речи. Истичемо само да је доктор Раде пре неколико година у акцији једног београдског илустрованог листа проглашен за најомиљенијег сеоског лекара.