Машина Душанова

Тамо где други виде предмет, уметник може препознати брод који његову инспирацију, са нивоа идеје, таласима изазова, преноси на обале стварног, дарујући свету нематеријално и вечно богатство дела. Оног тренутка када одсјај генијалности емитује опчињавајући бљесак осетан и за душе других људи, перо, хартија, графитна оловка, писаћа машина, кичица, платно, штафелај, микрофон, престају бити предмети и постају “саучесници” новог квалитета.
Из витрине сталне поставке Народног музеја у Шапцу своју причу чува једна писаћа машина марке “Бисер”. Она не баштини векове и миленијуме у својим елементима, стара је тек неколико деценија, али у свакој словом или знаком обележеној дирци чува мешавину вечности и генијалности. Под прстима нашег суграђанина Душана Ковачевића тастери овог експоната творили су ванвременска драмска дела: “Маратонци трче почасни круг”, “Радован трећи”, “Пролеће у јануару”, “Сабирни центар”, “Професионалац”. “Доктор шустер”...Она и Душан постали су једно. Те 1966. године нашла је место на радном столу 18-годишњег Шапчанина на почетку његовог пута у Београду, а потом га је пратила светом, попут најпоузданијег пријатеља.
-Она је једна од најмлађих у сталној поставци, али није ништа мање занимљива од предмета који су доста старији. Људи замишљају музеј као неко складиште старих ствари, а не мора и не треба увек да буде тако. Писаћа машина на којој је наш највећи драмски писац стварао своје драме, песме, есеје и филмске сценарије, од 1966. године до 2006. године, носи обележје епохе генерација одраслих на овим филмовима. Сви памте и често понављају реплике из култних остварења и зато је посебно задовољство што нам овај експонат краси сталну поставку – истакао је Бранислав Станковић, кустос Народног музеја.
“...Остављам ову моју добру и драгу писаћу машину Народном музеју – Шабац, да је чувају, и да не буде сама.” написао је, између осталог, Душан Ковачевић дарујући свој “бисер” нашем Музеју новембра 2015. године. Ипак, долазак међу овдашње експонате је само повратак кући.
- Купљена је 1964. године у Шапцу. Током живота Душан Ковачевић, Нушић нашег доба, путовао је много, један период је провео као Амбасадор СР Југославије у Португалу, а где год је одлазио, пратила га је његова писаћа машина. Заједно са њим обишла је планету и на крају “магичног путовања” поново је стигла на место одакле је кренула. То је још једна потврда да прави музејски предмет, онај који заслужује да буде у музеју, нађе пут – додаје Станковић.
Машина “Бисер” пронашла је пут кући, Душана је живот оставио у престоници. “Једном када напустиш родни град све улице овег света биће ти исте и у свакој ћеш имати утисак привременог боравка, чекајући тренутак да се једном вратиш тамо где те одавно нема и где те нико не чека” – рекао је пре неколико година Ковачевић у колумни у листу “Политика”, но ако би се икада вратио, бар она би га чекала.