ЖИВОТ ШАБАЧКИХ СЕЛА: МИОКУС
МАЛО, АЛИ ЖИВО СЕЛО
Млади не одлазе у град. Сви су остали у селу где се на својим породичним газдинствима баве повртарством или сточарством. Миокус је у поплавама 2014. највише страдао на територији Шапца. Ипак, Градска управа обновила је комплетну инфраструктуру у селу, док су невладине организације из иностранства помогле санацију домаћинстава
Миокус, село Оридског басена са стотинак кућа и око 250 људи уписаних у бирачки списак. Највећи проблем је мали број школске деце. Ипак, млади остају у селу.
-Млади не одлазе у град. Сви су остали у селу где се на својим породичним газдинствима баве повртарством или сточарством. Има доста мале деце, па ће их и у школи бити више од 2020. године, наводи Саша Враштановић, председник Савета Месне заједнице Миокус.
Последњих пар година у школи је од шесторо до осморо деце. Следеће године биће их само четворо. Савет МЗ залаже се да школа у селу опстане и настави са радом, јер ће се ускоро број школске деце повећати.
Четворогодишња школа у селу, истурено одељење ОШ “Јеврем Обреновић” направљена је пре неколико година. До тада, деца су наставу похађала у продавници.
-Претходни Савет МЗ, на чијем је челу био Бора Јанић, у сарадњи са Градском управом Града Шапца, успео је да направи школу у селу. Прво је купљен плац који је био у приватном власништву, а потом је направљен објекат са две учионице, два купатила и просторијама Месне заједнице на поткровљу. Пре тога матична школа плаћала је кирију продавници да би деца могла да иду на наставу у свом селу, прича Враштановић.
После четвртог разреда деца иду у Орид у школу. Мештани су и за све остало упућени на Орид. Тамо се налази амбуланта, пошта, месна канцеларија, ветеринарска амбуланта, као и најближа продавница. Иако су у Миокусу продавнице више пута отваране, брзо би их “угушила” вересија, што је проблем трговина у готово свим селима.
Враштановић истиче да је сарадња са Градском управом одлична. Уз њихову помоћ много тога је урађено у селу. Асфалтирани су скоро сви путеви и цело село има уличну расвету. Прокопани су канали и пошљунчени некатегорисани путеви.
Миокус је у поплавама 2014. највише страдао на територији Шапца. Цео Оридски басен је био под водом, али је она највиши ниво достигла у Миокусу и Мрђеновцу, где се вода најдуже и задржала. Неке куће биле су потопљене скоро до кровова. Комплетна пољопривредна производња је уништена. Ипак, Градска управа обновила је комплетну инфраструктуру у селу, док су невладине организације из иностранства помогле санацију домаћинстава.
-После поплава је урађено доста. Рађено је и на превентиви. Прокопани су канали, па је опасност од изливања мања. Поред тога, након 80 година добили смо излаз на Саву. Захваљујући Граду, урађен је пут и сада у летњем периоду доста људи долази ту да се купа, наводи Враштановић.
Мештани Миокуса нису учествовали на прошлогодишњем референдуму на ком се одлучивало о повраћају средстава од пореза. Зато се увелико размишља о овогодишњем.
-Мој предлог ће бити да се уради фудбалски терен поред школе. Друга значајна ствар која је селу потребна је капела на гробљу. Имамо велики Дом који је запуштен. Било би лепо да се он реновира и оспособи, али за то су потребна веома велика улагања, каже Враштановић.
Деца поред школе имају уређено игралиште које је урадио Град пре неколико година. Због добре сарадње са Градском управом годинама није потрошен ни динар новца са рачуна Месне заједнице.
Враштановићу је ово други мандат на месту председника Савета Месне заједнице. За време првог мандата, 2014. сређен је природни извор пијаће воде. Извор постоји још од 1930. године, али је после поплава очишћен, уређен и од тада ту по воду долазе из много села из ближе и даље околине. Квалитет воде са извора се редовно контролише.
Иако имају здраву пијаћу воду, мештанима Миокуса значило би доста да добију и градску воду. Због лошег квалитета воду из бунара углавном не користе ни за пиће ни за спремање хране.
-Миокус је мало село, али је живо. Мештани су солидног материјалног стања. Баве се углавном пољопривредом гаје парадајз, паприку, салату, купус, јабуке, крушке, имамо засад боровнице, објашњава Саша Враштановић.
Оставио све у граду,
дошао у Миокус
Већ деценијама постоји тенденција одлазака са села, посебно младих људи. Ретки су случајеви када се неко рођен у граду пресели да живи у селу. Рајко Јанчикић, по образовању зубни техничар, пре шест година продао је кућу у центру Шапца и преселио се у Миокус где сада ужива у природи и дресира псе.
-Продао сам кућу у улици Маре Лукић Јелесић и напустио сам стални посао зубног техничара. Од породице сам, после смрти родитеља, откупио породичну викендицу у Миокусу и ту сам дошао да живим. Имам најгори плац, стрм је, али је зато поглед вредан милион долара. Удаљен сам од главног пута 600 метара и имам поглед на Фрушку Гору. Ово је питомо место и ту сам нашао свој мир. До града долазим углавном једном недељно и то зато што морам у набавку потрепштина, каже Рајко.
-Млади не одлазе у град. Сви су остали у селу где се на својим породичним газдинствима баве повртарством или сточарством. Има доста мале деце, па ће их и у школи бити више од 2020. године, наводи Саша Враштановић, председник Савета Месне заједнице Миокус.
Последњих пар година у школи је од шесторо до осморо деце. Следеће године биће их само четворо. Савет МЗ залаже се да школа у селу опстане и настави са радом, јер ће се ускоро број школске деце повећати.
Четворогодишња школа у селу, истурено одељење ОШ “Јеврем Обреновић” направљена је пре неколико година. До тада, деца су наставу похађала у продавници.
-Претходни Савет МЗ, на чијем је челу био Бора Јанић, у сарадњи са Градском управом Града Шапца, успео је да направи школу у селу. Прво је купљен плац који је био у приватном власништву, а потом је направљен објекат са две учионице, два купатила и просторијама Месне заједнице на поткровљу. Пре тога матична школа плаћала је кирију продавници да би деца могла да иду на наставу у свом селу, прича Враштановић.
После четвртог разреда деца иду у Орид у школу. Мештани су и за све остало упућени на Орид. Тамо се налази амбуланта, пошта, месна канцеларија, ветеринарска амбуланта, као и најближа продавница. Иако су у Миокусу продавнице више пута отваране, брзо би их “угушила” вересија, што је проблем трговина у готово свим селима.
Враштановић истиче да је сарадња са Градском управом одлична. Уз њихову помоћ много тога је урађено у селу. Асфалтирани су скоро сви путеви и цело село има уличну расвету. Прокопани су канали и пошљунчени некатегорисани путеви.
Миокус је у поплавама 2014. највише страдао на територији Шапца. Цео Оридски басен је био под водом, али је она највиши ниво достигла у Миокусу и Мрђеновцу, где се вода најдуже и задржала. Неке куће биле су потопљене скоро до кровова. Комплетна пољопривредна производња је уништена. Ипак, Градска управа обновила је комплетну инфраструктуру у селу, док су невладине организације из иностранства помогле санацију домаћинстава.
-После поплава је урађено доста. Рађено је и на превентиви. Прокопани су канали, па је опасност од изливања мања. Поред тога, након 80 година добили смо излаз на Саву. Захваљујући Граду, урађен је пут и сада у летњем периоду доста људи долази ту да се купа, наводи Враштановић.
Мештани Миокуса нису учествовали на прошлогодишњем референдуму на ком се одлучивало о повраћају средстава од пореза. Зато се увелико размишља о овогодишњем.
-Мој предлог ће бити да се уради фудбалски терен поред школе. Друга значајна ствар која је селу потребна је капела на гробљу. Имамо велики Дом који је запуштен. Било би лепо да се он реновира и оспособи, али за то су потребна веома велика улагања, каже Враштановић.
Деца поред школе имају уређено игралиште које је урадио Град пре неколико година. Због добре сарадње са Градском управом годинама није потрошен ни динар новца са рачуна Месне заједнице.
Враштановићу је ово други мандат на месту председника Савета Месне заједнице. За време првог мандата, 2014. сређен је природни извор пијаће воде. Извор постоји још од 1930. године, али је после поплава очишћен, уређен и од тада ту по воду долазе из много села из ближе и даље околине. Квалитет воде са извора се редовно контролише.
Иако имају здраву пијаћу воду, мештанима Миокуса значило би доста да добију и градску воду. Због лошег квалитета воду из бунара углавном не користе ни за пиће ни за спремање хране.
-Миокус је мало село, али је живо. Мештани су солидног материјалног стања. Баве се углавном пољопривредом гаје парадајз, паприку, салату, купус, јабуке, крушке, имамо засад боровнице, објашњава Саша Враштановић.
дошао у Миокус
Већ деценијама постоји тенденција одлазака са села, посебно младих људи. Ретки су случајеви када се неко рођен у граду пресели да живи у селу. Рајко Јанчикић, по образовању зубни техничар, пре шест година продао је кућу у центру Шапца и преселио се у Миокус где сада ужива у природи и дресира псе.
-Продао сам кућу у улици Маре Лукић Јелесић и напустио сам стални посао зубног техничара. Од породице сам, после смрти родитеља, откупио породичну викендицу у Миокусу и ту сам дошао да живим. Имам најгори плац, стрм је, али је зато поглед вредан милион долара. Удаљен сам од главног пута 600 метара и имам поглед на Фрушку Гору. Ово је питомо место и ту сам нашао свој мир. До града долазим углавном једном недељно и то зато што морам у набавку потрепштина, каже Рајко.
М.М.
Најновији број
18. април 2024.
